Северна Македонија и Албанија отвориле преговоре о чланству у ЕУ

До отварања приступних преговора са Северном Македонијом, долази 17 година од добијања статуса кандидата за чланство и 13 година након што је Европска комисија препоручила да преговори почну.

Пут Скопља ка преговорима успорила је дугогодишња блокада Грчке због спора око имена, а затим и Бугарске, због билатералних питања у вези са историјом и идентитетом Македонаца.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен оценила је да је у питању "историјски дан" и најавила да ће Kомисија наставити да подржава две земље током приступних преговора.

"Ово је заслужени резултат напорног рада влада и грађана обе земље. Северна Македонија и Албанија показале су приврженост европским вредностима, као поуздани партнери и пријатељи. Сви ћемо бити на добитку када постану пуноправни део ЕУ", рекла је Фон дер Лајенова.

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски нагласио је да преговарачки оквир усвојен након компромиса са Бугарском, да отвара врата за преговоре и истовремено штити посебност македонског идентитета.

"За нас је изузетно важно што је прецизно дефинисан македонски језик, без икаквих допунских објашњења или звездица. То отвара пут да наш македонски језик постане један од званичних језика ЕУ. Наш језик не само да је заштићен, него ће тако добити и додатну промоцију", поручио је Ковачевски.

"Хвала свим грађанима Албаније, који никада нису одустали од свог сна о европској будућности. Захваљујући њима остали смо јаки у претходним врло компликованим годинама, у којма смо били суочени са одбјањем Европског савета, а са друге стране земљотресом, пандемијом и ратом у Европи", рекао је премијер Албаније Еди Рама.

Рама је оценио да је данашњи корак само "крај почетка" пута ка ЕУ, али неопходан корак да би се изградила "европска, демократска Албанија и демократски и отворени Западни Балкан".

На међувладиној конференцији су симболички отворени преговори, али до отварања првих поглавља са Северном Македонијом доћи ће тек ако та земља спроведе уставне промене и у њих унесе постојање бугарске мањине.

Осим тога, у преговарачки оквир су, на основу француског компромисног предлога, индиректно уграђени захтеви Бугарске у вези са историјом, језиком и идентитетом Македонаца.

Критичари оваквог решења наводе да је укључивање билатералних питања у преговарачки оквир преседан који би могао да охрабри и легитимизује нове блокаде преговора у будућности, не само са Северном Македонијом, већ и са другима на Западном Балкану.

Опозиционе партије у Северној Македонији, без којих нема потребне већине за одлуке о уставу, одбацују уставне промене и најављују референдум о протоколу о сарадњи потписаном са Бугарском.

Комесар за проширење Оливер Вархељи позвао је, после међувладине конференције, све политичке снаге да покажу да заиста раде на европској будућности земље, "уместо да подстичу емоције и контроверзе".

"Надам се да после ове међувладине конференције можемо да окренемо страну и фокусирамо се на оно што треба урадити да би Северна Македонија заиста што пре постала чланица ЕУ", рекао је Вархељи.