Хрватске муке по поглављима

Шеф словеначке дипломатије Самуел Жбогар негира да ће његова земља, због пограничних спорова са Хрватском, блокирати три поглавља на данашњој предприступној конференцији Хрватске са Европском унијом.

"Не ради се о блокади, него о процесу усклађивања тог питања, а још нисмо достигли тачку на којој бисмо имали решење", рекао је Жбогар, пренели су словеначки медији.

Према његовим речима, постоји разлика између садашње ситуације и пређашњег блокирања већине поглавља у преговорима Хрватске са ЕУ, када је Љубљана сматрала да се њима прејудицира решавање пограничног спора између две земље, док сада постоји договор о арбитражи.

"Раније нисмо допуштали отварање већине поглавља због докумената који су прејудицирали границу, а ова три поглавља неће бити на дневном реду јер још нису спремна за отварање", рекао је Жбогар.

Жбогар је истакао да се "ради на изналажењу решења" и да се "нада да ће то бити учињено што пре, да би и та поглавља могла бити отворена, уз одређене услове". Он, међутим, није објаснио разлоге за резерве које Словенија има према поглављима која се односе на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, затим природну околину и рибарство.

Кост у грлу - "топнички дневници" и приватизација бродоградилишта

Хрватска би идуће године у приступним преговорима са ЕУ требало да, осим осталих, отвори поглавља Правосуђе и Тржишна конкуренција.

Отварање првог поглавља блокирају Холандија, Британија, Финска и Белгија, због "недовољне сарадње Загреба с Хашким судом за ратне злочине", односно због немогућности хрватске Владе да пронађе и Трибуналу испоручи "топничке дневнике", војна документа о гранатирању Книна у току акције "Олуја".

Са отварањем поглавља о конкуренцији одуговлачи сама Хрватска, јер не може да реши проблем приватизације бродоградилишта, која су и даље на "државним јаслама". У "шкверовима" је запослено 11.000 људи, од њих зависи и око 5.000 запослених у кооперантима, а сва, сем Уљаника из Пуле, таворе у дуговима до грла.

Укупно имају скоро 1,5 милијарди евра зајмова, који су покривени државним гаранцијама.

После првог неуспешног конкурса, други конкурс за продају хрватксих "шкверова" требало би да буде објављен првих дана јанура идуће године.

На првом конкурсу за продају три хрватска бродоградилишта појавио се и милијардер српског порекла Филип Цептер, заинтересован за градњу путничких бродова и мега јахти, али је одустао од куповине, због цене и услова.