Барања на распродаји

Власници сеоских кућа у Барањи одлучују се на продају некретнина јер у томе виде своју последњу залиху новца или су домаћинства добили у наслеђе, па више не могу да плаћају одржавање, због чега им цене драстично падају.

Према писању Гласа Славоније, многе куће с великим двориштима и економским зградама у забаченијим селима могу да се купе већ за мање од десетак хиљада евра.

Главни разлог томе свакако је економски, јер становници немају могућност рада и једноставног преживљавања у својим местима, па су присиљени да одлазе "трбухом за крухом", преноси Танјуг.

Некада су се сеоске куће китиле сватовским венцима, деца трчкарала по двориштима и улици, а данас је деце у селима све мање и цела домаћинства продају се будзашто.

Готово да нема села у којем куће нису "окићене", али огласима о продаји, наведено је у тексту.

У агенцијама за промет некретнинама кажу да таквих понуда има пуно, а да вредност некретнина радикално пада са удаљавањем од већих места.

"Код тих старих кућа у селима удаљенијим од градова заправо вреде само грађевинске парцеле и комуналије, па су им и цене такве. Примера ради, у Батини имамо у понуди кућу за адаптацију или рушење од 60 квадратних метара, на окућници од 27,3 ара. Удаљена је свега 150 метара од Дунава и цена јој је седам хиљада евра", кажу у једној осјечкој фирми за продају некретнина.

И у другим агенцијама се слажу са таквом оценом и додају чињеницу да су се многе напуштене куће, чекајући купце, урушиле саме од себе. Ни такве некретнине баш не иду на тржишту, а један од разлога је тај што нови власник мора да плати за њихово уклањање.

Посредници у продаји, такође, кажу да би такве куће вределе много више да су ближе већим насељима и истичу да је све очигледније да је мало оних који у удаљенијим селима могу квалитетно да живе и да је врло мало људи из града који имају времена за уживање у викендицама.

Тржиште је прилично мртво, констатује начелник Општине Биље Жељко Цицкај, који каже да на тржишту једино пролазе старије куће и то у насељима Копачево, Луг и Врдарац, док се у Биљу води "мртва трка" између купаца и продавача који су као у пат позицији - једни не спуштају цену, а други нису спремни да плате онолико колико трговци траже.

Нешто повољнија ситуација је када се уз кућу продаје и нешто обрадиве земље и тада цене иду и до 30 хиљада евра, наведено је у тексту.

Такве цене су прихватљиве, јер нови власници, осим крова над главом, добијају и комад земље на ком могу сами да узгајају намирнице што у осјечким становима сасвим сигурно не могу.

Међутим, и са таквом понудом у Барањи је данас већина свињаца празно, а у двориштима се, уместо башта, зелени само камо коров, закључује Глас Славоније.