Форин аферс: Нова криза на Балкану

Као најопасније факторе за нестабилност БиХ, часопис наводи међуетнички радикални ислам и руски утицај на међуетничко неповерење.

Лист истиче да неки од политичара предузимају конкретне кораке ка подели земље.

Владајуће српске и хрватске партије недавно су објавиле своју посвећеност притајеним сепаратистичким циљевима. Тако се предочава да је парламент Републике Српске већ усвојио резолуцију о сепаратистичком референдуму 2018. године, уз напомену да ће тај референдум сигурно поново отворити непријатељства.

Кохезија БиХ ће на тесту бити поново овог лета, јер ће у јуну бити објављени дуго одлагани резултати пописа, када се може очекивати да ће свака националност тврдити да је оштећена због системских пропуста.

У јулу ће бити обележена 20-годишњица масакра у Сребреници, а наредног месеца ЕУ и ММФ ће објавити реформу акционог плана, која треба да подстакне смањење гломазне бирократије и других реформи. Јавност је одлучно против резова у јавном сектору и приватизације јавних предузећа.

Лист оцењује да терористички напад у Зворнику може имати и позитивну страну – да се међународне организације коначно покрену на акцију.

Препуцавања између Београда и Приштине, што је, између осталог, последица одбијања пет чланица ЕУ да признају независност Косова, заједно са ендемском корупцијом оставила су Косово у јадном стању, констатује се у анализи.

На десетине хиљада становника Косова напустило је земљу зато што не верују у бољу будућност, пише даље Форин аферс.

Постоји опсаност од пораста радикализма, међуетничког или чак унутаретничког раздора, што подржавају руски или исламистички опортунисти, наводи лист додајући да, ако се то догоди, САД и европске дипломате ће бити присиљене да коначно одговоре на питање ко је изгубио на Балкану.

"Уместо да изгради чврсте темеље да се превазиђу преостале препреке за евроатлантске интеграције, Запад је дозволио да младе земље региона поново почну да греше. Македонија је добар пример за то", наводи амерички часопис.

Уз интензивну међународну помоћ, од избијања непријатељстава између Македонаца и Албанаца 2001. године постигнут је напредак у изградњи демократских институција, али се екомонија земље и даље базира на неодрживом задуживању.

Радикалне опције за уједињење Косова са Албанијом могле би поново да отворе сукоб са Србима, док Брисел подржава компромис.

Истовремено, на Косову се примећује активност радикалних исламиста који сеју страх у срцима Срба и умерених албанских муслимана.

Постоји опсаност да ће исламисти наћи заједнички циљ са радикалним албанским националистима, упозорава лист.

Амерички часопис сматра да Брисел и Вашингтон треба да притисну албанске лидере да напокон покрену кључне законске реформе, у склопу преговора између Београда и Приштине, што је сада далеко мање тешко него 2013. године.

Разговори су показали да када Брисел напредак услови чланством у ЕУ, ставови се приближавају, па се Срби и Албанци опредељују за компромисна решења.