Председница Хрватске: У Јасеновцу нема места политици

"Своје утиске сам изрекла у књизи. То је место дубоке трагедије и где нема места политици. Зато сам тамо послала изасланика (редитеља и бившег логораша) Бранка Лустига", рекла је Грабар Китаровић новинарима током посете Гуњи у Посавини, преноси Бета.

Председница је подсетила да је у Јасеновцу била 22. априла, на сам дан пробоја затвореника.

Грабар Китаровић је тамо отишла ненајављено и без пратње медија, а јавност је за њену посету сазнала из саопштења прес-службе хрватске председнице.

У књизи утисака је написала да, као председница Хрватске и као човек, "осуђује злочине мучења и убијања који су се ту догађали".

"Идеологија која је узроковала ове злочине морално је и правно осуђена. Та политика била је воља режима који се везао уз нацистичко-фашистичку Осовину и на нечастан начин искористио легитимну жељу хрватског народа за својом државом", уписала је хрватска председница.

Одлука председнице да не иде на комеморацију у Јасеновац, где су били премијер Зоран Милановић и председник Сабора Јосип Леко, изазвала је критику.

Аналитичари оцењују да је то непримерен потез који показује још једну несагласност између председнице, која је из опозиционе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), и Владе коју води Зоран Милановић из Социјалдемократске партије (СДП).

Протеклих десетак година било је уобичајено да комеморацијама у Јасеновцу присуствује шеф државе – тамо су ишли Стјепан Месић и Иво Јосиповић, који су у својим говорима оштро осуђивали НДХ, усташке злочине и истицали важност антифашизма за Хрватску.

За разлику од Јасеновца, Колинда Грабар Китаровић ће, како су протеклих дана писали медији, 16. маја бити на скупу у Блајбургу, у Аустрији, на комеморацији поводом 70. годишњице страдања заробљених припадника НДХ и других поражених војних формација.

На комеморацију у Блајбургу високи функционери Хрватске до сада нису ишли. Ипак, неколико премијера и бивши председник Иво Јосиповић положили су цвеће код спомен-плоче на Блајбуршком пољу, али не на дан комеморације. На тај начин желели су да искажу пијетет према цивилним жртвама које су се повлачиле с припадницима квислиншких војних снага у бекству.

Медији оцењују да су хрватски званичници до сада пазили да не буде изједначавања Јасеновца и Блајбурга.

Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидације првенствено Срба, Рома, Јевреја, као и комуниста, али и Хрвата и других, у циљу стварања етнички чисте, квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.