Грчка на путу опоравка

После шест тешких година, Грчка ће у 2014. години изаћи из рецесије, показују прогнозе ММФ-а и нацрт буџета грчке владе. Иако се очекује скроман привредни раст од 0,6 одсто, стручњаци кажу да је Грчка на правом путу опоравка. Влада у Атини поручује да ће истим темпом наставити да спроводи структурне реформе, што од ње захтевају и представници међународне тројке - ММФ-а, Европске уније и Европске централне банке.

Крв, зној и сузе за Грке већ дуго није пука фраза. Суочавање са непријатном истином да су дугови дошли на наплату, приморали су грчке званичнике да се повинују захтевима Европске уније, пре свега Немачке, и почну да спроводе драстичне мере штедње. После болног периода реформи јавног сектора, смањења плата и повећања пореза - жртвовање је уродило плодом, кажу у Атини.

Заменик министра финансија Грчке Христос Стаикурас каже да ће грчка економија, према прогнозама, изаћи из дугогодишње рецесије.

"Идуће године очекујемо раст од 0,6 одсто, пре свега захваљујући инвестицијама и већем извозу. Позитивни показатељи не би требало да нас уљуљкају. Структурне реформе и институционалне промене морају се наставити, како би се побољшала пословна и инвестициона клима", каже Стаикурас.

Уз строге мере штедње, Грчка је од 2010. године добила две финансијске инјекције међународних кредитора, вредне укупно 240 милијарди евра.

Грчка влада каже да ће у наредној години имати буџетски вишак од 2,8 милијарди евра, што је први пут после више од деценије. Оптимистичној слици доприноси и раст прихода од туризма, што је утицало на сезонско повећање запослености. Аналитичари су ипак опрезни.

"Треба имати на уму да је стопа незапосленост и даље изузетно висока, посебно међу младима, што свакако утиче на социјалну и финансијску слику - не само Грчке, већ и Шпаније. Још много посла мора да се уради", каже Ричард Хантер, финансијски стручњак.

Стручњаци оцењују да здраве стопе економског раста у еврозони не треба очекивати пре 2015. године. ММФ предвиђа да ће се, током наредних година, грчка привреда стабилизовати и да ће 2018. године достићи раст од 3,3 процента.

"Ако упоредимо садашњу ситуацију у еврозони са оном од пре годину и по, очигледно је да је много мањи страх од банкрота и дужничке кризе. То је свакако и сигнал инвеститорима да поново загазе у европске воде", каже Ричард Хантер. 

Иако неки, попут милијардера Џоржа Сороша, сматрају да се, без отписа дуга Грчка никада неће опоравити, у Берлину и Бриселу то категорично одбијају. Европски стабилизациони механизам то чак и забрањује, јер би цену туђих дугова плаћали евроспки порески обвезници.