Старовић за РТС: Не миримо се са силом и неправдом – тако ће бити док нас буде

Дан сећања на српске жртве подсећа нас на крваву јесен 1941. године. Нико од нас не сме да заборави то шта се тада десило на данашњи дан. 

"Ово су дани када се сећамо Другог светског рата, који за нас представља са једне стране извориште великог и неизмeрног поноса због победе коју су наши славни преци однeли над окупатором, али са друге стране осећамо велику тугу и бол због енормно великог броја жртава које смо као народ поднeли", рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, гостујући у Дневнику РТС-а.

"Када говорим о тим жртвама, наш народ спада у ред народа који су платили највећу цену у Другом светском рату. Наравно, уз јеврејски народ, уз Белорусе, Пољаке, Русе и Украјинце. Када говорим о овим побројеним народима, највећу трагедију представља то што смо платили цену у цивилним жртвама рата. Говорим о милионима цивилних жртава и због тога је главна асоцијација на Други светски рат потпуно оправдано код нас, заправо геноцид који је српски народ у контексту Другог светског рата преживао, како на територији тадашње хрватске државе, а тако и у самој окупираној Србији“, истакао је Старовић. 

Поносни на славне претке

Са друге стране, не желећи да умањује допринос и цену коју су платили наши западни савезници, Старовић напомиње да је ипак број жртава у укупном броју далеко мањи као и када је у питању однос између војних и цивилних жртава.

Када говоримо о тој славној победи и поносу који осећамо, морамо знати, подвлачи Старовић, да савремена  историографија и те како препознаје чињеницу да је наш народ заправо сопственим снагама уз помоћ савезника, у конкретном случају Црвене армије, успео да се ослободи, додаје министар Старовић.

"То је нешто са чиме заправо мали број европских народа може да се подичи. Зато смо такође поносни на наше славне претке“, каже Старовић.

Прва година рата најтежа

Од 1. августа до 5. децембра 1941. године убијено је више од 30.000 грађана Србије. Да ли је баш та прва година рата за Србију била најтежа?

Старовић каже да је Краљина Југославије капитулирала 17. априла 1941. године. "Од половине маја имамо прве назнаке организованог отпора окупатору, испрва на Равној гори, а након напада Трећег рајха на Совјетски Савез, Комунистичка партија покреће устанак почетком јула, да би тај устанак захватио велике делове Србије током лета те године“, подсећа Старовић.

Указује да Равногорци 31. августа ослобађају Лозницу. Здруженим снагама оба покрета ослобађају и Горњи Милановац, Ужице, Пожегу, Чачак, да би се у октобру 1941. готово читава Србија западно од линије Београд–Краљево нашла под контролом устаничких снага, наводи Старовић.

Према његовим речима, то изазива веома оштру реакцију немачког окупатора. И већ 16. септембра 1941. године, командант Врховног штаба Вермахта, фелдмаршал Кајтел издаје наредбу у којој се за сваког убијеног немачког војника мора стрељати стотину српских талаца, а за сваког рањеног 50.

Покреће се талас ужасних репресалија према цивилном становништу на подручју окупиране Србије, рекао је Старовић. 

У Крагујевцу стрељано више од 3.000 српских талаца, међу којима и ученици

"На данашњи дан 1941. године у Крагујевцу је стрељено више од 3.000 српских талаца, међу њима и ученици Крагујевачке гимназије. Неколико дана раније у Краљеву је стрељено преко 1.800 српских цвила, по неким историјским подацима је значајно већи број. Фактички да нема града или вароши у Србији који није сурово пострадао те јесени“, истакао је Старовић. 

Оно што додаје посебан слој трагедији у тој 1941. години јесте што крајем октобра долази до отворених и жестоких сукоба између припадника два покрета отпора који не успевају да предупреде или зауставе више састанака између Броза и Михаиловића. И то олакшава посао окупатору који током новембра и почетком децембра 1941. године практично слама покрет отпора на територији окупиране Србије, наводи Старовић.

Највеће стратиште у Јајинцима

"Морам да нагласим да највеће стратиште на територији централне Србије представља некадашње стрелиште Краљевске војске у Јајинцима, где је окупатор доводио затворенике из логора на Бањици, из Топовских шупа, и где је 80.000 стрељено. Говоримо о Србима, Ромима и Јеврејима“, навео је Старовић. 

Окупатор је практично под идентичним судским пресудама преких судова, пред истим стрељачким стројем стрељао српске родољубе, припаднике и подржаваоце и партизанског и равногорског покрета. Није правио разлике међу њима. И то нам служи, као некакав тужан подсетник на то, да никада више не смемо дозволити трагедију међусобних сукоба или грађанског рата, подвукао је Старовић. 

Велика победа и ослобађање Београда

Несумњиво је ослобођење Београда једна од најславнијих страница наше целокупне ратне историје, не само у симболичком смислу, када говоримо о томе да су партизанске јединице у садејству са Црвеном армијом ослободиле Београд као представницу наше државе, већ и када говоримо оперативно-стратегијској димензији, самтра он.

Како каже, управо операција ослобађања Београда представља операцију са највећом концентрацијом до тада јединица и припадника Народноослободилочке војске Југославије.

"И у стратегијском смислу она је једна од најважнијих битака за завршницу Другог светског рата, јер су партизани и Црвена армија ослобађањем Београда заправо предупредили прегруписање 'Групе армија Е', немачке оружене силе, које су се кретале са југа Балканског полуострва са намером да уз Дунав отворе нови фронт којим би успорили напредовање јединица Црвене армије кроз Мађарску, које су се кретале ка срцу Трећег рајха. Дакле, несумљиво веома важна битка и операција", подвукао је Старовић. 

Морамо сви да се сетимо и три хиљаде припадника Народноослободилачке војске Југославије које су страдили приликом ослобађања Београда, али и близу хиљаду црвеноармејаца који су положили своје животе далеко од своје отаџбине, додаје Старовић.

Везе између српског и руског народа

Према његовим речима, везе између српског и руског народа су веома снажне у дугом историјском трајању. 

"Оне јесу засноване на тој словенској узајамности, али не само на томе већ и на нашим конкретним искуствима. Сви се сећамо тог јула 1914. године, одлуке Руског царства да уђе у Велики рат, иако неспремно, да би се заштитила мала Србија која се нашла суочена са десетоструко већом империјом, Аустроуграрском", напомиње Старовић.

Где је Србија данас, осам деценија касније

Када говоримо о свету, када говоримо о нашој земљи, чини ми се да је и савремена технологија у потпуности променила лице планете, каже Старовић.

"Али оно што се није променило, што је остало исто, то је колективна свест нашег народа, тај слободарски дух једног невеликог, али непокорног и непокореног народа који има истанчан осећај за правду, за добро и за зло. Чини ми се да је то део тог кода, вечитог кода нашег народа", каже Старовић.

"Због тога смо увек на страни слабијих, на страни потлачених и не миримо се са силом и неправдом и верујем да ће то бити случај док нас буде“, закључио је Старовић.