Форин аферс: Смрт Дејтона

"Није сигурно да би се мир у БиХ дугорочно могао одржати, уколико се наставе постојећи трендови. Активности ка фрагментирању БиХ засигурно ће изазвати обнављање насиља. Искуство из 20. века нас учи да оно што почне у БиХ, ретко ту и остане", наводи се у тексту Патрис Мекмехон и Џона Вестерна.

Описујући генезу послератних проблема у БиХ, "Форин аферс" наводи да ангажман међународне заједнице, вероватно најамбициозније замишљен пројекат обнове у новијој историји, није дао жељене резултате па "локално становништво поново говори о могућности избијања новог рата".

"После рата, у БиХ упумпано је 14 милијарди долара помоћи, чиме је та држава постала полигон за најшири и најиновативнији експеримент демократизације у историји. У експерименту је учествовало 17 различитих влада, 18 агенција УН и око 200 невладиних организација. У поређењу са највећим сличним подухватима у историји, попут обнове Немачке и Јапана после Другог светског рата, у Босну је, по глави становника, уложено неупоредиво више новца. Истрагом, која је спроведена 1999. године, откривено је да је око милијарду долара тог новца једноставно нестало", наводи "Форин аферс'.

Аутори наводе да тај пројекат није дао очекивање резултате, јер је национално питање остало доминантно, док је економска ситуација све лошија. Истовремено, Мекмехон и Вестерн наводе да Милорад Додик отворено прети отцепљењем РС од БиХ, босански Хрвати траже више аутономије, а Харис Силајџић тражи централизацију.

У случају распада БиХ, сматрају аутори, настала би мала и рањива државица босанских муслимана, чиме би се, супротно интересима Вашингтона и Брисела, исламском свету послала погрешна порука.

"Уколико међународна заједница не буде у стању да испуни обећања, онда се у питање доводи кредибилитет ЕУ и НАТО и њихов досадашњи улог у изградњу БиХ... Неуспех у Босни имао би још гори утицај на кредибилитет тих организација на светској сцени", сматра "Форин аферс".

Тај политички магазин пише и да је основни циљ Дејтонског споразума било заустављање рата, због чега су у уставно уеђење уграђени компромисни мехнизми, који су, у каснијем следу догађаја, ставорили предуслове за постојеће поделе у БиХ.

"Истовремено, такав систем, ствара основе за корупцију, онемогућава развој умерених политичких снага и гуши економски напредак... Полиција, политичке странке, владе оба ентитета, здравство и грађевинарство најкорумпиранији су сегменти у држави", тврде Мекмехон и Вестерн.

Наводи се и да су тамошње институције додатно ослабљене серијом грешака међународне заједнице, чији су "експерти" често су долазили са мало знања, нарочито о историји и култури поднебља, али снажно мотивисани огромним платама које нису покривали озбиљни планови рада.

Мекмехон и Вестерн сматрају да је за решње проблема у Босни потребан већи ангажман САД, именовање специјалног изасланика за Балкан и уједињење политика Вашингтона и Европске уније, која, опет, мора да одбаци досадашњу политику попуштања локалним лидерима и дефинише јасне захтеве, који би отворили јасну европску перспективу БиХ.

Истовремено, Брисел утицај мора усмерити и према Београду и Загребу, како би се, преко њих, политички представници Хрвата и Срба у БиХ натерали на већу кооперативност и конструктивност. Предлаже се и наставак снажног међународног војног присуства у БиХ.