Рат информацијама у Украјини, без преседана у историји обавештајних служби
Количина, учесталост и детаљи сирових података који се последњих дана објављују у вези са кризом на граници Русије и Украјине је без преседана у историји обавештајних служби. После година доминације руских извора, Вашингтон покушава да преузме иницијативу у новом информативном рату.
Никада у дугој историји ривалства Сједињених Америчких Држава и Русије, сваки потез или корак који би могао водити ка озбиљним сукобима није био видљив као последњих дана на украјинској граници.
Тајни планови, сателитски снимци, наводни шпијуни, хеликоптери у бришућем лету, стратешки бомбардери, тенкови, балистички пројектили, оклопни транспортери, колоне возила на путевима, товари војне опреме на аеродромима - фотографије су које су последњих дана преплавиле медије и друштвене мреже, најављујући неизбежност избијања највећег сукоба у Европи од краја Другог светског рата, или највеће кризе у односима ове две државе од Кубанске ракетне кризе 1962. године.
"Свет са неверицом посматра како се суочавамо са највећим гомилањем трупа на европском тлу од најмрачнијих дана Хладног рата, јер би догађаји ових дана могли да преобликују цео међународни поредак", упозорила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Готово истовремено, медији на обе стране преплављени су анализама и обавештајним проценама ризика, графичким приказима распореда снага и плановима лета авиона - од приватних "лирџетова" којима су олигарси и посланици бежали из Украјине, до стратешких бомбардера америчког и руског ратног ваздухопловства.
Талас безбедносних података, који су деценијама раније пажљиво склањани од очију јавности, уследио је после серије лоших процена америчких обавештајаца, којима се на терет стављало да су преспавали најаве руске инвазије на Крим 2014. године, уласка у сиријски сукоб годину дана касније и мешање у председничке изборе у САД 2016. године.
Нова информативна стратегија Вашингтона тестира се свега неколико месеци после изненађујуће брзог пада Кабула и процена, које су се испоставиле залудним надама, да би авганистанска војска, уместо пар недеља, могла месецима одолевати притисцима талибана.
"Број, учесталост и детаљност сирових обавештајних података који се објављују је без преседана", написао је некадашњи званичник Централне обавештајне агенције, Даглас Лондон за "Форин аферс".
Главни креатор нове стратегије Вашингтона, како наводи магазин Њујоркер, је саветник за националну безбедност Џејк Саливен, који је у неколико појављивања на америчким телевизијским мрежема потенцијану инвазију Украјине назвао катастрофом.
Саливен је, такође, био први амерички званичник који је тврдио да је инвазија питање тренутка, што су касније, као лајтмотив медијских наступа, преузели листом сви челници администрације у Вашингтону.
Напад је, првобитно, био најављен за 16. фебруар, да би постепено био померан, што су Руси протумачили као доказ очигледне медијске манипулације, док су Американци славодобитно обзнанили да је обеладоњивање планова одвратило руског председника Владимира Путина од почетка напада.
Украјинци су, пак, медије који су преузели овакву реторику оптужили за ширење панике, али и стварање ненадокнадиве финансијске штете, тврдећи да тезе о неизбежности сукоба коштају власти у Кијеву бар две милијарде долара месечно.
Суштински, информативни рат нове генерације почео је крајем новембра када су Американци су објавили прве процене према којима се близу граница Украјине налазило око 70.000 руских војника и гомила опреме.
Временом, број руских војника у регионима из којих би без проблема могли стићи до Украјине достигао је безмало 200.000 људи, а тврдње су пратиле и процене да би сукоб, уколико заиста избије, могао живота коштати најмање 50.000 људи уз око пет милиона избеглица.
За разлику од Кабула, који је бар према америчким обавештајцима талибанима могао одолевати месецима, пад Кијева најављиван је за свега неколико дана.
Американци су, истовремено, тврдили да је руски плаћеници, уз помоћ обавештајних служби, спремни да у Украјини поставе потпуно нову владу, те да припремају низ сценарија којима би отворили врата интервенцији у деловима Украјине.
Руска страна узвратила је најавом наводног таласа плаћеника из БиХ, Албаније и Косова, те бомбашким и нападима хемијским оружјем на мете у Доњецку и Лугањску.
Нешто касније, власти самопроглашене Доњецке Народне Републике привеле су наводног агента украјинске обавештајне службе, који им је открио планове за насилно заузимање Донбаса. Американци су узвратили тврдњама да је Русија одговорна за сајбер нападе усмерене на украјинско министарство одбране и велике банке.
Истовремено са информативним ратом, Американци су Русима запретили новим казненим мерама, на начин на који Вашингтон покушава да "дисциплинује" Иран у процесу преговора у нуклеарном програму.
Власти у Техерану су, систематским стезањем санкција, практично протеране из светских финансијских токова, па је Русији запрећено сличним мерама, уколико се одлучи за напад на Украјину.
Почетак руске акције, за још неколико дана, одгодио је и амерички председник Џозеф Бајден, који је рекао да је уверен да је руски председник донео одлуку да нападне Украјину.
"Убеђен сам да је донео одлуку (да изврши инвазију). Ми имамо разлога да верујемо у то", додао је Бајден, позивајући се на процене америчке обавештајне службе. "Имамо разлога да верујемо да руске снаге планирају и намеравају да нападну Украјину следеће недеље, наредних дана".
За сваки случај, обе стране повремено помену и дипломатију, као средство којим би рат, евентуално, могао избећи.
Коментари