Хулигани све оси­о­ни­ји

Дођете на стадион, где није битно шта гледате него како се чујете, бакљом гађате свог комшију, иначе навијача истог клуба, али друге фракције, а онда вам то није довољно па запалите ватру на целој трибини. Прекинете супердерби Црвена звезда - Партизан, клубова од чијег се помињања тресу зуби Мурињу, Гвардиоли, Клопу и Венгеру, доказујући тако да је Хомо Еректус еволуирао кад је престао да камење користи као оружје и да од њега прави ватру.

Кретенски перформанс заврши на свим насловним странама, Енглези коначно пронађу неког горег од њих, а ви као безимено лице у гомили добијете лажну верификацију да припадате некоме, да сте део нечега важног. И онда потврду тог привидног осећаја добијете тако што не завршите тамо где су стан, храна и стража бесплатни и где је могуће остварити забрањену романсу против које сте се тако здушно борили кад је требало. Кад се већ уверите да не постоји никаква шанса да вам се ишта деси, придружи вам се још неколико безимених без посла, наде и будућности, па се заједно отргнете са ланца, надајући се да се по старом српском обичају ништа неће променити, чим се медијска пажња скрене на неки други проблем.

Овај зов дивљине с трибина прати нас годинама уназад, а полиција, тужилаштво и суд се сете проблема само када се појави инцидент сличан оном на "Маракани". Као и много пута досад појави се неко овлашћено службено лице, сада у лику Владимира Стојанова, помоћника начелника Управе полиције, који покушава да примири јавност, објашњавајући ваљда да хулиганизам уствари и није толики проблем и да полиција успешно ради свој посао. Каже Стојанов да се у Србији инциденти десе на сваких 330 утакмица. Дакле, полицији пође за руком да обузда разуларене хулигане и банде на дербијима између Мачве из Богатића и Мачве из Шапца или оног између Радника из Сурдулице и Долине из Падине, али просто нема толико капацитета да заустави дивљање на утакмици локалног карактера на Топчидеру између Звезде и Партизана, који, сасвим случајно, увек падне као 330. утакмица у Србији, на којој се дакле по полицијском просеку деси инцидент.

Државни системски одговор увек је био такав да се промени закон, неки пропис, донесе се акциони план, национална стратегија... И све се врати на старо до следеће 330. просечне утакмице. Тако је рецимо закон о хулиганима, чији је тачан назив Закон о насилничком и недоличном понашању на спортским приредбама,усвојен још у јулу 2003. године. У два наврата касније када су се дешавали инциденти слични прошлонедељном на "Маракани", можда чак и гори, усвојене су измене истог закона - једном 2005, а други пут 2009. године. Када ни то није дало резултате, а опет после сличних инцидената, усвојени су неки акциони план и национална стратегију коју још нико није ни видео, а камоли могао да објективно упореди шта је урађено од тога, а шта не. Ваљда слика са стадиона и ван њега довољно говори о томе.

Већина је при свакој од тих државних одлука сматрала да ће овај закон у Србији решити проблем с хулиганима и да ће слика с наших терена бити идилична, попут оне у Енглеској. Међутим, изгледа да су се сви преварили јер закон се очигледно не примењује. Против појединаца који направе инцидент полиција подноси кривичне и прекршајне пријаве, на основу такозваног закона о навијачима.

Међутим, велики број пријава, као по неком неписаном правилу, не добије свој епилог на суду. Полиција ухапси хулигана, напише му пријаву, доведе га до надлежног судије, где се све заврши на благим казнама. Тако су рецимо на последњем дербију за покушај уношења кука за месо, сатара и осталих месарских реквизита изречене казне од 10.000 до 20.000 динара. Практично, више платите кад вам паук однесе ауто, него кад покушате да транжирате месо на фудбалској утакмици. Колико се тај закон, за који много стручњака сматра да је добар, не примењује у пракси показује и податак да ниједан вођа навијача никада није процесуиран. А управо су они најодговорнији за све нереде и за њих су предвиђене највеће санкције.

Овог пута, држава има поново има одговор: формираће се две нове полицијске службе. Једна за борбу против екстремизма и тероризма, а друга за борбу против нарко-дилера. Први потпредседник Владе Александар Вучић каже да ће борба бити немилосрдна, усмерена против криминалаца и једна од најобимнијих у историји Србије. Неће бити лова на вештице, неће бити прогоњени навијачи, већ криминалци и они који дилују дрогу. Грађани ће бити задовољни резултатима. Свима који мисле да је могуће играти се с државом биће јасно да нису у праву.

Ваља подсетити да је Борис Тадић у октобру 2010. године изјавио: "Хулигани врло брзо бити изоловани и кажњени и да они неће водити Србију". Ивица Дачић је исте године најавио обрачун с хулиганима рекавши да они "срамоте Србију и да је решење ригорозна примена закона". Војислав Коштуница се никад није јавно изјашњавао о проблему хулиганизма, а против Драгана Јочића активно се скандирало на стадионима због хапшења која је спровео пре свега међу навијачима и челницима Црвене звезде.

Уопште та политичка димензија проблема није занемарљива, поготово када се има у виду последња изјава премијера Ивице Дачића "да су се политичке партије удварале хулиганима". Управо се на његовој прослави после последњих избора појавио Александар Вавић, професионални вођа навијача, прво Црвене звезде, а сада Партизана. Треба додати и да је други вођа навијача Партизана Милош Радисављевић Кими недавно изјавио да је разговарао с Александром Вучићем који је иначе познат као навијач Црвене звезде, у добрим односима с вођама са северне трибине.

Демократе су својевремено јавно проглашавале "навијаче за хероје 5. октобра", док је Коштуници остала забележена изјаве са седнице владе после паљења америчке амбасаде да су "ти људи, које називате хулигани, само бранили међународно право".

Да ли су се сада ти пажљиво гајени хулигани отргнули од државе, па сада на северу Косова гризу руку која их је хранила?

Последица целог тог дивљачког зова јесте да правоверни навијачи одавно спас од суботњег усисавања куће траже у оближњем бирцузу или кладионици где на кабловској могу да уживају у пасовима, волејима и дриблинзима европских асова.

Постоји заправо теорија по којој су наши хулигани постајали све осионији како је фудбал постајао лошији. Једноставно, нема више таквих мајстора лопте који би забављали народ викендима. Када сте заиста чули да навијачи Барселоне, Борусије из Дортмунда или Арсенала праве нереде? Исто тако постоји теорија по којој је управо амбијент на трибинама утицао на пад квалитета игре. Како другачије објаснити чињеницу да многи играчи на српским теренима делују као да трче с две леве ноге, а да процветају чим нађу неки ангажман у иностранству, као што је случај са Стефаном Шћеповићем?

Многи су се после прошлонедељног дивљања на дербију упитали да ли је убиство следеће што ће се десити на стадионима. Заборавили су да је тога већ било и то када је погинуо малолетни Александар Радовић далеке 1998. Такође, и ово паљење ватре на јужној трибини "Маракане" десило се пре неколико година када су супарнички навијачи запалили северну трибину стадиона ЈНА. И бакље, каменице, обрачуне и скидање видели смо толико пута. Само је питање шта је тачка прелома после које више нема назад.

Ако је по изјави првом потпредседнику Владе, Србији било потребно само 45 минута да реши проблем екстремиста на северу Косова и Метохије, колико јој је онда потребно да се разрачуна с хулиганским бандама у Београду које тероришу не само посетиоце фудбалских утакмица? И зашто само дан пре тих избора није реаговано на стадиону Црвене звезде где се играло два пута по 45 минута?

Ко су вође

Александар Вавић - Вава, вођа "Алкатраза", Партизан

- 12 кривичних пријава за насилничко понашање, недозвољено држање оружја, наношење тешких телесних повреда и разбојништва

- осуђен на годину дана затвора јер је у јануару 2005. године на Карабурми ножем ранио Стефана Гајића

- прво био један од вођа навијача Црвене звезде

Милош Радисављевић - Кими, вођа "Алкатраза", Партизан

- осуђен на четири месеца затвора због учествовања у нередима испред Бајракли џамије

- осуђен на 16 месеци затвора због претњи новинарки Б92 Бранкици Станковић током фудбалске утакмице Партизан-Шахтјор у децембру 2009. године

Ђорђе Прелић - Прела, вођа "Алкатраза", Партизан

- више од двадесет кривичних пријава за насилничко понашање, недозвољено држање оружја и експлозивних направа, спречавање службеног лица у обављању дужности, неовлашћено поседовање, израда, размена и стављање у промет ватреног оружја и муниције, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, кривично дело тешке крађе

- осуђен на 15 година затвора због организовања убиства француског навијача Бриса Татона

- 2003. године био оптужен за продају опојних дрога, осуђен на шест месеци затвора

Мајк Халкијевић, вођа "Алкатраза", Партизан

- осуђиван четири пута за кривична дела тешке крађе, недозвољеног држања оружја и изазивања опште опасности

Ален Костић - Куби, вођа "Забрањених", Партизан

- више од 14 кривичних пријава за тешка кривична дела, насилничко понашање, разбојништво и крађе

- са 18 година ножем избо младиће на кошаркашком терену

Бранислав Пенчић, вођа "Хед хантерса", Партизан

- више од 12 кривичних пријава за насилничко понашање, неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, отмица, напад на службено лице, крађа

Иван Богданов - Звер, вођа "Ултра бојса", Црвена звезда

- осам кривичних пријава због крађа, туча, наношења лакших телесних повреда, напада на полицију, поседовања дроге, насилничког понашања, уништавања имовине

- више прекршајних пријава, између осталог и због држања опасних животиња без дозволе

- осуђен на годину и 11 месеци затвора због напада на полицију и учешће у масовној тучи пред кошаркашки меч Партизан-Звезда 2006.

- вођа нереда у Ђенови на утакмици Србија-Италија због чега је депортован из Италије

Марко Вучковић - Маре, командант, вођа "Ултра бојса", Црвена звезда

- осам кривичних пријава за 11 кривичних дела наношење тешке телесне повреде, ометања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, разбојничка крађа, наношење лаких телесних повреда

- два пута осуђиван условно због кршења јавног реда и мира

- суди му се и због повређивања полицајца и пребијања С. М. на Сењаку

Урош Мишић - Цуцек, вођа навијача Црвене звезде

- осуђен на пет и по година затвора због напада на жандарма Небојшу Трајковића на стадиону

- ослобођен оптужби да је 20. фебруара ове године у клубу "Пластик" учествовао у тучи са америчким маринцима

Велибор Дуњић - Веља, вођа "Хијена", Црвена звезда

- 19 кривичних пријава за 31 кривично дело насилничко понашање, напад на службено лице у вршењу дужности и насилничко понашање на спортским приредбама, ометање службеног лица у обављању послова безбедности, учествовање у тучама и пуцњавама, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, више кривичних дела тешке крађе

- суди му се по оптужници Вишег тужилаштва које га терети да је у априлу ове године у ресторану „Чарда", уочи ватерполо утакмице Црвена звезда - Сегед, напао Чедомира Јовановића, његову супругу и пријатеље од којих је један тешко повређен

Урош Аврамовић, вођа навијача Црвене звезде

- више од 15 кривичних пријава за тешка кривична дела производња, држање и стављање у промет опојних дрога, учествовање у тучи насилничко понашање, разбојништво, недозвољено држање оружја

Дражен Драгаш Дража или Лурч, вођа навијача Црвене звезде

- више од 15 кривичних пријава за неовлашћену производњу, стављање у промет и поседовање опојних дрога, разбојништва, насилничко понашање

Душко Вујичић, "Јунајтед форс", Рад

- кривична пријава за држање и стављање у промет опојних дрога

Драган Супуровић, "Јунајтед форс", Рад

- осам кривичних пријава за неовлашћену производњу, стављање у промет опојних дрога, за изазивање националне верске и расне мржње и нетрпељивости, за прикривање, за угрожавање јавног саобраћаја, за кривично дело убиства и наношење лаких телесних повреда

Дејан Мајсторовић, "Јунајтед форс", Рад

- кривична пријава за наношење тешких телесних повреда

Марко Гусић, "Јунајтед форс", Рад

- две кривичне пријаве за изазивање националне, верске и расне мржње и нетрпељивости и за учествовање у тучи

Владимир Ковачевић, "Јунајтед форс", Рад

- четири кривичне пријаве за напад на службено лице, за изазивање опште опасности, за учествовање у тучи и за тешку крађу

Никола Видовић, "Јунајтед форс", Рад

- осам кривичних пријава за разбојништво, изазивање националне, верске и расне мржње и нетрпељивости, тешке телесне повреде

Срђан Рајковић, "Јунајтед форс", Рад

- пет кривичних пријава за изазивање националне, верске и расне мржње и нетрпељивости, разбојништво, угрожавање јавног саобраћаја и угрожавање сигурности