ЦИА: Страх од исламизације Босне

Ради стављања ствари у контекст, важно је напоменути да је овај извјештај Клинтону упућен неколико мјесеци прије америчких предсједничких избора, а успјешна прича у вези с Дејтонским споразумом је било важан сегмент изборне кампање.

"Ако њихови сународници у БиХ буду у опасности од пораза у случају наставка борби или у случају стварања радикалне исламске државе, Хрватска и Србија би војно интервенисале", стоји у меморандуму.

Како је откривено у овом документу, САД су озбиљно биле забринуте да би Дејтонски споразум могао пропасти због лоше имплементације у цивилном дијелу споразума.

"Ако не дође до побољшања у цивилном аспекту, повећаће се диспропорција успјеха у војном дијелу око раздвајања зараћених страна и цивилног дијела. До децембра очекујемо даље погоршање политичких договора из Дејтона", наводи се у извјештају. Под погоршањима, они подразумијевају појачање неповјерења у ФБиХ и раст увјерења у Загребу да Бошњаци, у ствари, намјеравају изградити исламску државу.

"Босански Срби су уморни од рата, али плаше се да ће економски и политички патити у уједињеној БиХ и могли би умјесто тога фаворизовати уједињење са Србијом и Црном Гором", истиче се у анализи.

Даље, они сматрају да би такав развој догађаја довео и до отежаног повратка избјеглица, те до даљег јачања националиста у земљи, односно до јачања СДА код бошњачке популације и ХДЗ-а код хрватске. Посебно их брину националистичке снаге у РС, истичући да стално присуство у јавности Радована Караџића и Ратка Младића "угрожава кредибилитет Дејтонског споразума".

"Младић има беспоговорну подршку међу својим снагама, а Караџић држи моћ кроз бирократску контролу СДС-а, што му омогућава да маргинализује своје политичке противнике", наводи се у анализи. Занимљиво је да у овом дијелу очекују помоћ Слободана Милошевића, надајући се да ће морати примијенити већи интервенционистички принцип да појача контролу над политичким токовима у РС.

Осим тога, наводе да то угрожава и изградњу централних институција, што је, како истичу, гаранција опстанка БиХ као мултиетничке државе. Упозоравају да је једини начин заустављања политичких трендова ка подјели земље управо јача имплементација цивилног дијела споразума.

"Међутим, све је више доказа да је јаз између ИФОР-а и ИПТФ-а (међународне полиције) све већи у дијелу који се односи на стварање локалних полицијских снага и адекватне логистичке подршке", наводе у документу за предсједника Клинтона.

У меморандуму је посебан дио посвећен програму "Опреми и обучи", чији је циљ омогућити Бошњацима набавку оружја, како би, како је наведено, током 1997. године или нешто касније постигли баланс према српским снагама. Иако је рат завршен, наставак овог програма правда се обавезама према Бошњацима и смањењу иранског утицаја у БиХ.

"Програм 'Опреми и обучи' је услов који су нам Бошњаци поставили за учешће у Дејтонском споразуму. Због тога би прекидање програма смањило нашу могућност да утичемо на њих, а истовремено би дошло до повећања радикалног исламског, а посебно иранског утицаја, те до смањења шанси за заједничку војну структуру у ФБиХ", наведено је у документу.

Хрвати уништили пола Мркоњића и Шипова

Хрватска војска и босански Хрвати су систематски спроводили политику спаљене земље у Мркоњић Граду и Шипову, стоји у документу ЦИА из 29. децембра 1995. године, позивајући се на извјештаје УН-а.

"У тим подручјима која ће бити враћена Србима уништено је скоро пола Мркоњића и Шипова. УН званичници извјештавају да су паљења нешто смањена након потписивања мировног споразума. Босански Срби су палили куће у Вранићима и Коловарицама у близини Горажда, у подручјима која ће бити враћена под контролу босанске владе", истиче се у документу.

САД тајно наоружавале Бошњаке

Због безбједности својих војника у мисији ИФОР, САД би у програму "Опреми и обучи" учествовале прикривено и користећи спољне уговараче, закључили су директори Одбора за националну безбједност администрације у меморандуму од 16. новембра 1995.

Тако је одлучено да САД неће потписати формални споразум с Владом БиХ (Бошњацима), већ ће се трудити да задрже "ниски профил", и да дјелују "иза сцене".

Програм је требало да почне да се спроводи 90 дана након размјештања ИФОР-а у БиХ, а у плану је била и транспарентност према "свим странама у схватању значаја војне стабилизације".