Сарадња у истрази о трговини органима

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић изјавио је да очекује активну улогу и значајно место Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП) у истрагама које ће се водити у вези са трговином људским органима.

"Базе података крвних и коштаних узорака налазе се код Комисије и ми морамо пронаћи посмртне остатке, идентификовати их и довести у везу са починиоцима, што ће бити један од кључних елемената истраге која ће се водити", истакао је Одаловић на конферецији за новинаре, после састанка са директорком Међународне комисије за нестала лица Кетрин Бомбергер.

Одаловић је подсетио да се више од 14.000 људи у региону води као нестало и да то завређује пажњу свих који учествују у том процесу и испред држава имају мандат да се баве тим проблемом.

Један од кључних проблема је случај више од 400 тела која се 10 година налазе у мртвачници у Приштини, а која се не могу идентификовати, истакао је Одаловић, додавши да постоје коштани узорци, али да нема поклапања са узорцима крви породица несталих, којих је прикупљено око 98 одсто.

Одговоран приступ Србије

Према његовим речима, класичном методом се више не може извршити ниједна идентификација, док ДНК анализе и извештаји, којима се бави Комисија, неспорно и дефинитивно утврђују идентитет несталог.

Одаловић је истакао да је Србија одговорно пришла проблему несталих лица и изашла у сусрет сваком захтеву, било да је реч о достављању документације, информација којима располаже било који државни орган или појединац, било у виду есхумације и претраге терена на територији централног дела Србије које је тражила приштинска делегација.

"Тренутно је актуелан захтев за испитивање Медвеђе као потенцијалне локације масовне гробнице. Обишли смо је заједно са приштинском делегацијом и они сада треба да се изјасне да ли су задовољни оним што је утврђено или желе да се врши ископавање'', навео је Одаловић.

Неопходно је да се успостави потпуна сарадња са институцијама које се баве тим процесом на простору Косова и Метохије, било да су то привремене институције косовских албанаца, УНМИК или Еулекс.

Неопходан је, такође, састанак Еулекса и Међународне комисије за нестала лица, како би се неспоразуми и нејасноће које постоје у извештајима те две институције разјаснили на одговарајући начин, казао је Одаловић.

Застој у истрази на Косову 

Директорка Међународне комисије за нестала лица Кетрин Бомбергер истакла је да је процес идентификације тела несталих лица на Косову и Метохији дошао до застоја.

Осим проблема са подударањем остатака тела и узорка крви, Кетрин Бомбергер је навела да је од 2005. године драматично опао број масовних гробница које су пронађене на подручју покрајине, а самим тим и број есхумираних особа.

Према њеним речима, један од могућих разлога јесу погрешне идентификације коју су обављане пре него што је почела да се користи ДНК анализа, а друга могућност је да неки од остатака не потичу из тих сукоба.

Бомбергерова је навела да је слично стање и у Босни и Херцеговини, где је неидентификовано око 500 остатака тела, а на подручју некадашње Крајине између 700 ии 800.

Према речима директорке ИЦМП, извештаји и анализе о свим есхумацијама на територији Србије, а којих није било много после 2002. године, предати су Еулексу, те је све у њиховим рукама.

Бомбергерова је, такође, представила и онлајн претраживач који се налази на сајту те организације, а који ће олакшати породицама несталих да путем Интернета приступе бази података у којој могу да виде статус крвног узорка који су донирали ради идентификације.