Ребалансом буџета дефицит Београда се смањује за 330 милиона динара

"Ребалансом градског буџета, о коме данас расправља Скупштина града, предвиђени су расходи од 101,96 милијарди динара и смањење дефицита за 330 милиона динара, тако да ће мањак у градској каси изности 8,64 одсто укупних прихода", изјавила је градска секретарка за финансије Јелена Танасковић.

Образлажући предложени ребаланс буџета, Танасковићева је рекла да је предвиђена прерасподела и пренамена средстава у циљу боље реализације расхода, уз смањење јавног дуга града.

Како је навела, за два одсто су увећани приходи од пореза на доходак грађана, односно за 679 милиона динара, од допринос за уређење градско грађевинског земљишта за 500 милиона динара или за 13 одсто, док је од примања од продаје нефинансијске имовине за зграде и грађевинско земљиште планирано је увећање од 22 одсто, односно за 695 милиона динара.

Планирано је смањење прихода који се односе на део добити комуналних предузећа у укупном износу од 1,16 милијарди диндара, тако да тај новац неће ићи у буџет града већ ће су та средстава остављена како би улагала и побољшавала инфраструктура у граду.

Навела је и да је приход од ИТС смањен за 850 милиона динара, а изворне накнаде за уређење градског грађевинског земљишта смањене су за 760 милиона динара.

Ребаласно буџета је, каже Танасковић, 699 мииона динара биће пресумерено за враћање краткорочних кредита који доспевају 2018. и 2019, односно за превремено враћање кредита, а 600 милиона динара биће намењено за улагање у путну инфраструктуру у градским и роиградским општинама.

Такође, 300 милиона је преусмерено за рефундације трошкова родитељима чија деца иду у приватне предшкослке установе, 735 милиона за подршку ГСП, 150 милиона динара за организацију завршног турнира Евролиге која ће се одржати 2018. у Београду и 19 милиона динара за уклањање дивљих депонија у граду.

Београд добио Булевар хероја са Кошара

Улица која спаја Мост на Ади и Тошин бунар убудуће ће се звати Булевар хероја са Кошара, у знак сећања на 108 припадника Војске Југославије који су погинули у бици на Кошарама, одлучили су одборници београдског парламента.

Улице у Београду ће добити театролог Јован Ћирилов, шведска књижевница Астрид Линдгрен, а једна улица на Чукарици зваћ се Улица белог орла.

Одлуку да булевар понесе име хероја са Кошара заправо су донели грађани Београда, који су од 24. маја до 10. августа слали своје предлоге за назив улице путем мобилне апликације, а највише гласова добио је управо тај предлог.

Битка на Кошарама вођена је између припадника Војске Југославије и тзв. Ослободилачке војске Косова, подржаване регуларном Војском Албаније и НАТО авијацијом, од 9. априла до 10. јуна, током НАТО бомбардовања СР Југославије.

Битка се водила на граници Југославије и Албаније, а у рејону Кошара погинуло је 108 припадника Војске Југославије.

Игманска улица на Звездари промениће назив и понеће име једног од најзначајнијих делатника модерног театра и културе Јована Ћирилова.

Театролог, драматург, позоришни редитељ и критичар, дипломирани филозоф Јован Ћирилов добитник је Стеријине награде за новинску позоришну критику, статуете "Јоаким Вујић", Октобарске награде града Београда за животно дело, а одликован је Орденом витеза уметности и књижевности Француске, као и Сретењским орденом трећег степена Републике Србије.

Одлуком одборника скупштине града, спомен-обележје у знак сећања на полицијске службенике који су жртвовали животе вршећи службену дужност зарад мира и безбедности Србије биће подигнуто у Улици Омладинских бригада 1, код зграде СИВ 3.

Како се наводи у образложењу одлуке, подизање спомен-обележја је начин да се ода почаст храбрим људима који су одабрали да обављају одговоран позив полицијског службеника и неустрашиво бране безбедност грађана и имовине.

Спомен обележје подиже се на иницијативу министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и биће подигнуто средствима МУП-а.

Одборници су одлучили и да улица која почиње од кружног тока за петљу "Траншпед" и иде паралелно са аутопутом Београд - Ниш, поред "Икее", убудуће носи назив по шведској књижевници Астрид Линдгрен.

Линдгренова је најпознатија по делу "Пипи Дуга Чарапа", а иницијативу да она добије улицу у Београду поднела је компанија "Икеа Србија".

Једна улица у Сремчици убудуће ће се звати Улица белог орла, на иницијативу грађана тог дела Чукарице.

Како се наводи у образложењу, симбол белог (сребрног) орла потиче из Византијске хералдичке традиције, а први његов приказ је сачуван на одежди кнеза Мирослава на његово портрету у цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу.

У средњовековној Србији бели двоглави орао је био саставни део грбова Немањића, Лазаревића и још неколико породица, а после обнове српске државности, двоглави бели орао враћа се на грб Србије 1882. године.

Одлуком из 2010. године симбол Белог орла враћен је на грб и заставу Србије. На предлог да улица у Сремчици добије назив по белом орлу примедбу су имали одборници ДС-а.

Шеф одборника демократа Балша Божовић рекао је да не би имали ништа против да се та улица назове Улица двоглавог белог орла, који симболизује средњовековну Србију, наводећи да термин бели орао подсећа на паравојну формацију из ратова деведесетих година.

"Апелујем да промените назив који би више био у складу са оним што је написано у образложењу", рекао је Божовић.

Додао је да ће ДС подржати и предлог да се Булевар на Новом Београду назове по херојима са Кошара, али је навео да гласање грађана о том предлогу није било транспарентно, те да је ДС имао коректан предлог да се тај булевар назове по бившем градоначелнику Ненаду Богдановићу.

Председница Комисије за именовање тргова и улица Јасмина Митровић Марић одбацила је критике на предлог да се једна улица назове по белом орлу, наводећи да бели орао потиче из византијске хералдике и да је то корен из ког смо изразли као држава и народ.

Шеф одборника СНС-а Мирко Рајковић оценио је да су наводи ДС политиканство, додавши да један од највећих градоначелника Београда Бранко Пешић нема булевар, већ малу улицу у Земуну, а да је бели орао и републички орден.

У главном граду Србије биће подигнут споменик америчком глумцу српског порекла Карлу Малдену, као и Црнотравском неимару.

Споменик Карлу Малдену биће подигнут на углу Узун Миркове и пасажа између зграде Југословенске кинотеке и Београдске филхармоније - на фасади зграде Кинотеке.

Карл Малден (1912-2009) уметничко је име познатог америчког глумца српског порекла, рођеног као Младен Секуловић, који је у каријери снимио више од 70 филмова, а награђен је и Оскаром за најбољу споредну улогу у филму "Трамвај звани жеља".

У Југословенској кинотеци, која је иницирала подизање споменика, 2016. године отворен је Легат Карла Малдена у којем се чувају лични предмети и друге успомене познатог глумца.

Одлуком Скупштине града у Чубурском парку на Врачару, на углу улица Максима Горког и цара Николаја, биће подигнут споменик Црнотравском неимару.

Тиме се, како се наводи у образложењу, одаје признање свим неимарима, радницима-градитељима који су дали велики допринос у развоју градитељства Србије и Београда.

На кружном току испред Богословије биће постављена савремена скулптура „Трипод", аутора Косте Богдановића, чије ће постављање финансирати компанија НИС.