Две и по деценије Хашког трибунала, правда најстрожа према Србима

Другог дана посете председника Хашког трибунала, у Београд је стигао и хашки тужилац, у оквиру припреме редовног извештаја Савету безбедности. Податке за шестомесечни извештај је сумирао са председником Србије и председницом Владе. 

У, како је саопштено, отвореном и конкретном разговору Александра Вучића и Сержа Брамерца, потврђен је наставак сарадње Србије са Механизмом међународних кривичних трибунала, наследником Трибунала који до краја године завршава свој рад.

"Покренуто је шест питања која се односе на сарадњу Републике Србије и Хашког тужилаштва, регионалну сарадњу у правосуђу и процесуирање ратних злочина у Србији. Констатовано је да је главни хашки тужилац задовољан што је Србија испунила део својих обавеза или предузела кораке ради њиховог испуњавања", наведено је у саопштењу из Кабинета председника.

После четврт века рада, иза Хашког суда остаје горак укус и тешка слика да су највише осуђивани они који су највише страдали, кажу у Београду.

"Највише је осуђено Срба, а Срби су можда највеће жртве распада бивше СФРЈ. Не бих улазио у појединачне поступке, у детаље, у поједине пресуде, али чињеница је да ће коначни суд о томе шта је урадио Хашки трибунал, шта је обележило његов рад и колико је он био успешан или неуспешан, зависно од тога шта му је неко поставио као циљ, даће историја и о томе ће судити генерације које буду долазиле, о томе ће судити људи којих су се те пресуде тицале", рекао је генерални секретар председништва Србије Никола Селаковић.

Хашки тужилац разговарао је и са председницом Владе. Као и у разговору са председником Трибунала, премијерка понавља забринутост за третман српских осуђеника и тражи већу јавност здравствене документације.

"Србија је посвећена реформи друштва и помирењу региона и наставиће сарадњу у циљу процесуирања ратних злочина, али сматра да Међународни кривични трибунал није допринео помирењу земаља региона и објективном процесуирању ратних злочина, без обзира на националност", саопштено је из Владе Србије.

Један од најпознатијих притвореника Схевенингена, који је у њему и био најдуже, тринаест година, каже да је посета представника Трибунала завршни притисак на Србију да изручи двоје радикала. Војислав Шешељ анализира одлуке Суда, тврди – неки су осуђени по правди, неки без ваљаних доказа и кривице.

"Ово је само завршница једне политике уцењивања, потцењивања и понижавања Србије коју је водио Хашки трибунал од оснивања до данас. С друге стране, ми смо у ситуацији да направимо салдо рада Хашког трибунала, да кажемо, на крају, да је то био изразито антисрпски и политички суд који никакве везе није имао ни са правдом ни са правосуђем", рекао је Шешељ.

За 25 година рада Хашког трибунала осуђено је 63 Срба на више од хиљаду година затвора. Пред истим судом кривице су ослобођени Анте Готовина, Младен Маркач, Рамуш Харадинај, Насер Орић.

До краја рада суда чекају се правоснажне пресуде против Радована Караџића, који је првостепено осуђен на 40 година, и Ратка Младића.