Изабрани нови чланови Здравственог савета Србије

13.15 - За избор Здравственог савета гласало је 144 посланика, против је био један, док је један посланик био уздржан.  

12.15 - "Радимо на решавању проблема лиценци за лекаре", рекао је за РТС министар здравља Златибор Лончар.

10.20 - Почела седница на којој посланици разматрају избор чланова Здравственог савета Србије. 

У Здравствени савет изабрани су редовни професори Медицинског факултета Иван Пауновић, Лазар Давидовић и Весна Бјеговић Микановић, редовни професор Стоматолошког факултета у Београду Божидар Димитријевић, редовни професор Фармацеутског факултета у Београду Јела Милић, као и представник САНУ, академик Драган Мицић.

У том савету биће и представник Лекарске коморе Србије Александар Нагорни, представник Стоматолошке коморе Србије Миломир Јелчић, представник Фармацеутске коморе Светлана Ристић, представник Коморе биохемичара Србије Светлана Игњатовић, представник Коморе медицинских сестара и здравствених техничара Србије Љубица Ђукановић и представник Коморе здравствених установа Србије Градимир Драгутиновић, преноси Танјуг.

У Здравственом савету биће и стручњаци за област здравственог осигурања и финансирања здравствене заштите, дипломирани правник Весна Станишић и дипломирани економиста Ивана Радовић.

Чланови здравственог савета изабрани су на мандат од пет година, а међу њима биће избаран председник тог тела.

Скупштина је разрешила Драгана Савића чланства у Здравтсвеном савету Србије, који је у то тело избаран 2011. године, а који се изјаснио да неће учествовати у раду тог тела. 

Приоритети у раду новог састава Здравственог савета Србије биће достављање предлога о уписној политици на медицинске факултете, као и решавање проблема лиценцирања лекара и корупције у здравству, изјавио је министар здравља Златибор Лончар. 

У скупштинској распсрави о избору 15 нових чланова Здравственог савета, Лончар је рекао да су то конкретни циљеви савета и да ће као министар захтевати од Здравстевног савета да на шест месеци подноси извештај о томе шта је предложено за побољшање стања у здравству, а шта је предузето.

Лончар је то рекао одговарајући на питање шефа посланичке групе ДС Борислава Стефановића о томе како ће савет учествовати у предлагању решења за хроничне проблеме у здравству, а на питање о њиховим платама, министар каже да ће њихова примања за чланство у том телу бити минимална, а да ће их се неки и одрећи.

"Њихов мотив није плата. Настојаћемо да се трошкови смање", каже Лончар наводећи да су за чланове тог савета предложени еминентни стручњаци.

Поводом питања о корупцији у здравству, Лончар каже да је добро познат његов став о нултој корупцији у здравству. 

"Док сам на овом месту, борићу се да тако буде", поручио је министар.

Одговарајући на Стефановићево питање о блокади рачуна појединих домова здравља, Лончар каже да та блокада трајала од 2005. године, наводећи да су од тадашњег министраства здравља и РФЗО пребацивали новац тим установама који су оне трошиле на нова запошљавања и плате, уместо на набавку медицинског материјала.

"Они су ненаменски трошили новац, нису плаћали оно што је требало, лекове и материјал, него су мимо плана запошљавали људе и давали им плате. Са тим периодом ми немамо никакве везе само што се сада тражи од државе да поново плати оно што је већ плаћено", рекао је Лончар.

Упитао је да ли постоји пример у свету да се два пута плаћа иста ствар због нечијег неодговорног понашања и да онај ко се тако понашао не трпи никаве санкције, наводећи да није чуо да неко поставља питање шта је са онима који су то радили и да ли је неко процесуиран због ненаменског трошења новца.

"То нећемо решити све док се не санкционишу они који су то радили", додао је министар и навео да је са Министартсвом финансија договорено да све здравствене установе које имају проблем дају податке колико ко коме дугује како би се направила комплетна листа дуговања и држава преузела репрограм дуга.

Сада, каже Лончар, плаћамо други пут оно што је плаћено, а онај ко је ненемански трошио новац ужива.

Министар је рекао да све здравствене установе функционишу нормално, укључјући и оне са блокадом рачуна којима директно РФЗО плаћа потрошни материјал како не би стао процес рада.

Поводом питања о вишку запослених у здравству, Лончар наводи да у здравству у Србији тренутно има 25 одсто немедицинског особља, а да је нормално да буде 10 одсто и поручио да то мора да се регулише.

Одговарајући о листама чекања онколошких пацијената на зрачење, Лончар каже да га је срамота онога што се дешавало у Каменици, да две године траје тендер, све док се министартсво није укључило које инсистира да се набави три, четири акцелератора.

"Људски је фактор у питању, конкретно у Каменици. Ако обезбедите новац, ако имате прозивођача, а то не функционише не могу да прихватим никакаво објашњење за то", поручио је министар наводећи да је јуче расписан тендер за четири акцелератора за клиничке центре у Нишу, Крагујевцу и Београду који би требало да буду инсталирани до Нове године.

Министар наводи и да се очекује завршетак процедуре са Светском банком за куповину између пет и девет најсавременијих акцелератора.

На питање да ли има подршку премијера Александра Вучића за решавање проблема листа чекања, Лончар каже да без подршке Вучића не би могао ништа да уради, наводећи да се премијер укључио у решавање проблема у вези са зрачењем и налажења средстава за куповину апарата.

Одговарајући на питање о запошљавању лекара, Лончар наводи да се за пријем нових лекара по добијању сагласности за ново запошљавање ишло на конкурс и да се на томе инсистира, наводећи да је одобрено више од 1.500 специјализација.

Председница Одбора за здравље и породицу Славица Ђукић Дејановић рекла је да гаранција да ће Здравствени савет радити квалитетено проистиче из чињенице да су предлагачи кандидата најреномираније установе, као што су Медицински и Стоматолошки факултет, све коморе здравствених радника, фармацеута.

Како је навела, предлог нових чланова Здравственог савета Србије је такав да можемо очекивати да ће то тело у пракси испунити своју улогу.

Скупштина Србије изабрала је Наташу Гачић за судију Основног суда у Чачку и Катарину Божовић за судију Привредног суда у Ужицу, као и 10 судија Прекршајног суда у Београду.

Посланици су избарали судије који се први пут бирају на судијску функцију.

За судије Прекршајног суда у Београду избарани су Горан Антонић, Маја Ђуричић, Бранислава Којадиновић Бановац, Јелена Лакић, Катарина Мајачић, Коста Митровић, Ђуро Павлица, Оливера Ристановић, Јелена Сибиновић и Бојана Шћепановић.

Скупштина није избарала Ивану Ивановић, а њену кандидатуру оспорио је посланик Нове Србије Мирослав Маркичевић, наводећи да има информације да није достојна за судијску функцију. 

Скупштина Србије избарала је Оливеру Зекић за новог члана Савета Регулаторног тела за електронске медије, на мандат од пет година.

Зекић ће у том телу заменити Живојина Ракочевића коме је истекао мандат, а за њен избор гласало је 145 посланика, један је био уздржан, док је један био против.