Докле се стигло у промени Устава

Девет година од митровданског устава, више нико не говори бојажљиво о његовој промени. До референдума, потписа председника и премијера и потврде у скупштини, чекаће се сигурно до 2018. године. А до тада, свакодневна дебата.

"Тачно је, добар Устав теоријски би требало да буде заснован на компромису, али промене Устава, квалитетнија решења треба да осмисле, пре свега, они који су тренутно у политичкој позицији да то учине", каже Владан Петров, професор Уставног права.

Управо је све и кренуло од највеће странке. Напредњаци предлажу и сви подржавају да у парламенту буде 150 уместо 250 посланика.

Зоран Бабић из СНС-а, председник Тима за промену политичког система, уверен је да ће се до првих решења доћи већ крајем ове године.

"Да ли ће то бити промена Устава, нисам сигуран, али до законских решења, верујем, већ крајем ове године, али нема промене политичког система без промене Устава", каже Бабић.

А, прве измене чекају изборно законодавство. Шта се предлаже.

Борислав Стефановић из ДС-а сматра да државу треба додатно децентрализовати, променити изборна правила, која су, како каже, дубоко неправедна, увести пропорцијални персонализовани систем.

До сада, ипак, највише полемике о начину избора председника државе.

"Ми имамо председника који има легитимитет јер је изабран од стране грађана, али нема овлашћења, има далеко мања овлашћења у односу на Владу, коју бирају народни посланици", каже Константин Самофалов из СДС-а.

Зато је питање – да ли, у сагласности са овлашћењима, треба да се бира у скупштини, као што су то некада, на пример, били Добрица Ћосић и Зоран Лилић.

"Ако желимо једног утицајног председника, онда треба задржати непосредан избор, а ако желимо председника који ће бити фигура и само пресецати врпцу, који ће, у најстрожем смислу, бити само представник државе у земљи и иностранству, онда би требало ићи на посредан избор у парламенту", каже Владан Петров, професор Уставног права.

У прва два месеца дебате, није мањкало разноразних предлога. Тако су парламентарне странке још, на пример, предложиле да Устав легализује истополне бракове, али и да садржи одредбу у којој би писало да деца доживотно морају да се брину о родитељима.