Подизање зидова не одговара 21. веку

Директор Фондације Фридрих Еберт у Београду Хајнц Алберт Хутхмахер поручује да Европа није само суочена са спољним већ и унутрашњим проблемима попут нових, десних сила које које, како тврди, желе да обнове национализам, преноси Танјуг.

"Систем безбедности у 21. веку не може бити заступљен само на систему одбране. Морамо да изађемо на крај са изазовима унутар ЕУ, као што су силе у успону - десне силе које желе да обнове национализам или да сведу европске обавезе на минимум", рекао је Хутмахер у уводном излагању на скупу.

Хутмахер је констатовао да ће безбедност у Европи зависити од тога како ће се ЕУ изборити са унутрашњим и спољашњим изазовима.

О бројним изазовима пред којима се налази Европа говорила је у уводном обраћању и председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић, приметивши да ЕУ није иста као пре неколико година, између осталог и чињеницом да је украјинска криза на агенду Уније ставила питање безбедности.

"Осим украјинске кризе, Европа је суочена са бројним унутрашњим проблемима", истакла је Јоксимовићева и поручила да Србија може да допринесе решавању неких проблема кроз председавање ОЕБС-ом, али и напоменула да је, с друге стране, управо одсуство европске перспективе довело до тога да се у Македонији отвори још једна криза.

Министар спољних послова Ивица Дачић истакао је да Македонија и Грчка о имену БЈРМ нису разговарале скоро 23 година и да је ова криза у Мекдонији сада прави тренутак за то.

"Проблем је што не постоји систем раног упозоравања и претпоставки шта може да се деси у наредном периоду. Моја порука Македонији је да искористи ово за решавање централног проблема а то је проблем са Грчком", рекао је Дачић и поручио да је Србија спремна да помогне у решавању овог проблема.

Осврнуо се и на односе Србије и БиХ и рекао да је увек најтеже када се приближе неки јубилеји и кад неко некоме треба да се извињава.

Активна улога ОЕБС-а у решавању криза 

Говорећи о односима са Мађарском Дачић истиче да Србија намерава да организује регионалну конференцију посвећену питању илегалне миграције и оцењује да је порука најављене ограде Мађарске негативна, јер не одговара 21. веку.

Дачић је указао да је са министром Александром Вулином разговарао о што скоријем организовању регионалне конференције о питању илегалне миграције, истакавши да Србија не може сама да има план и да не може сама да реши толики број илегалних прелазака.

"Европа треба да да колективни одговор, али нема јединствен приступ", критиковао је Дачић.

"Ми смо против ограде, то јест поруке која симболично има тако нешто. Нисмо против борбе против илегалних миграција али смо против прављења зидова, јер то није одгоаврајуће за 21. век", рекао је Дачић нагласивши да и поред ове најаве Будимпеште није отказана седница влада, као и да Београд и Будимпешта имају добре односе.

Дачић је рекао и да је о томе разговарао са мађарским колегом Петером Сијартом који му је пренео да зид нема никакве везе са билатерналним односима Србије.

"Рекао сам му да смо ми против зида и да његова градња наилази на велику осуду у Србији. Он ми је објашњавао да то нема везе са Србијом, да је то њихов начин за одбрану од миграната и да друге земље ЕУ хоће да врате те људе у Мађарску, а да они неће да их приме", указао је Дачић.

Дачић је подсетио и да ће две владе 1. јула одржати заједничку седницу, те да ће ово и бити једна од главних тема.

"Ми причамо о томе да рушимо зидове и правимо мостове, а сад подижемо неке нове", истакао је Дачић и оценио да је овај потез мађарске контрапродуктиван и да односе две земље враћа деценијама уназад.

Дачић је констатовао да сада имамо ограду која се подиже према Србији и упитао да ли то значи да Србија треба да подиже ограде према Бугарској, Македонији.

"Хоћемо ли Европу зидова и ограда или заједничког поверења и решавања проблема. Ограда је апсолутно негативна порука која се сигурно одражава и на ОЕБС", уверен је Дачић.

Говорећи о улози ОЕБС-а у решавању криза, Дачић је напоменуо да је ОЕБС тренутно једина међународна организација која се на терену свеобухватно бави кризом у и око Украјине, описујући тешкоће у доношењу одлука консензусом.

"Успели смо да направимо неколико важних помака. Први пут после доста времена донет је буџет ОЕБС на време. У време швајцарског председавања буџет је донет тек у мају или јуну. Успели смо да усагласимо текст око продужетка мисије у Украјини и да продужимо са шест на 12 месеци и повећамо број посматрача са 500 на 1.000. Тренутно усаглашавамо текст одлуке око продужетка мисије на граници Русије и Украјине. Можда најтежи задатак је Трилатерална Контакт груа о Украјини, којим ће председавати мој нови специјални изасланик Мартин Сајдик", објаснио је Дачић.

Дачић је најавио да средином јула намерава да посети Украјину и да 21. јула учествује на састанку Трилатералне контакт групе.