Скупштина о изменама Закона о јавном информисању

17. 20 - Посланици Скупштине Србије завршили су начелни претрес измена Закона о јавном информисању и медијима. 

15.00 - Скупштинску расправу о одлагању рока за приватизацију медија обележила је полемика демократа и напредњака - на тврдњу посланика ДС-а  да СНС одлагањем тог рока не поштује сопствена правила. 

12.20 - Измене Закона подржале су странке владајуће већине, а против њих су опозиционе Нова странка, ЛСВ, СДС и ДС.

10.40 - Циљ измена закона је да се омогући успешна приватизација свих медија, рекао је министар Тасовац.

10.05 - Министар Иван Тасовац образлаже на почетку седнице измене Закона о јавном информисању и медијима.

Министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је образлажући измене закона да је њихов циљ да се омогући успешна приватизација свих медија и да се настави процес медијских реформи.

Тасовац је објаснио да су осим новог рока за окончање поступка приватизације (31. октобар уместо 1. јула), одређени и рокови након којих више неће бити омогућено финансирање медија из државног буџета.

Министар је подсетио да је Закон о јавном инфомисању и медијима донет августа прошле године и да је њиме било прецизно разрађено једно од основних стратешких опредељења државе, а то је њен излазак из медија и приватизација издавача.

Изменама Закона уводи се и забрана финансирања из јавних прихода оних медија за које до 1. јула не буде објављен јавни позив за продају капитала.

Медијима за које до краја јуна буде објављен јавни позив за продају државно финансирање биће обустављено после 31. октобра уколико њихов капитал до тада не буде продат, прецизирано је предлоžеним изменама.

"Ради успешног спровођења приватизације уведен је нови рок за обустављање поступка приватизације продајом капитала. Уколико јавни позив не буде упућен до 1. јула поступак приватизације продајом капитала се обуставља и наставља се поделом акција запосленима", рекао је Тасовац.

Закон о Јавном предузећу Новинска агенција Танјуг, према предложеним законским изменама, престаће да важи даном закључења уговора о приватизацији, а најкасније 31. октобра 2015. године.

У случају да јавни позив за продају капитала Танјуга не буде објављен до краја јуна, Закон о Јавном предузећу Новинска агенција Танјуг престаје да важи 1. јула 2015. године, предвиђено је предложеним изменама.

Опозиција против измена

Измене Закона подржале су странке владајуће већине, а против њих су опозиционе Нова странка, ЛСВ, СДС и ДС уз поруку демократа да су Влада Србије и Министарство културе и информисања "пали на првом испиту" када је медијска реформа у питању.

Посланик Нове Србије Драган Јовановић рекао је да ће Србија до 31. октобра остати без много медија, међу којима је и агенција Танјуг, наводећи да би требало размислити да се у закону направи изузетак како би Танјуг остао у државном власништву.

И док Тасовац каже да је Закон о јавном информисању и медијима донет августа прошле године те да је њиме предвиђено повлачење државе из власништва над медиијима, демократе наводе да су Влада Србије и Министарство предлагањем измена Закона о јавном информисању и медијима "пали на првом испиту", будући да је у време доношења закона он био најснажнији њихов одговор на примедбе о недостатку медијских слобода.

На примедбе посланика ЛСВ да ће применом предложених законских измена бити угашени локални медији који имају велики значај за локално становништво, као и медији на језицима националних мањина, те да ће тиме бити угрожена Уставом загарантовано право на информисање на језицима мањина, Тасовац је поручио да ниједно стечено право националних мањина ни на који начин није умањено.

И из СДС-а су исказали бојазан за функционисање и финансирање локалних медија до 31. октобра, док су социјалисти најавили амандман за изједначавање положаја свих субјеката у поступку приватизације, имајући у виду да је рок за завршетак приватизације међународног Радија Југославија 31. јул, а и демократе су поручиле да би било штета да Србија изгуби могућност емитовања програма на страним језицима.

 Полемика СНС-а и ДС-а

Скупштинску расправу о одлагању рока за приватизацију медија обележила је полемика демократа и напредњака - на тврдњу посланика ДС-а да СНС-а одлагањем тог рока не поштује сопствена правила.

Напредњаци указују да је то раније чинила и ДС и да је на тај начин, на пример, застарео дуг према "Ласти" за превоз присталица ДС на митинг јануара 2008. године.

Шеф посланика СНС-а Зоран Бабић навео је да је за време власти ДС само рок из Закона о осигурању продужаван четири пута, а да је померањем рокова за исплату трошкова превоза присталица ДС на митинг у јануару 2008. године застарео дуг од 2,7 милиона динара превознику (Ласта).

"Тако изгледа продужавање рокова у режији ДС" , рекао је Бабић, а одговорио му је шеф посланика ДС Борислав Стефановић, наводећи да је Ласта у том периоду "како-тако функционисала", а да је по доласку напредњака "отишла дођавола".

Његова страначка колегиница Александра Јерков упитала је министра културе и информисања Ивана Тасовца када се сазнало да приватизација медија неће моћи да буде завршена до 1. јула, те да ли осећа одговорност за то што тај рок није испоштован.

Тасовац је одговорио да осећа одговорност, као и да одговорност осећа и Влада Србије, али да је ово тренутак да почне да се говори и о одговорности локалних самоуправа и руководстава медија и да свако треба да прихвати свој део одговорности.

Шеф посланика СДС-а Марко Ђуришић рекао је да се слаже са оценом да је Влада Србије пала на овом испиту, будући да је рок за приватизацију медија био 1. јул, приметивши да је министар "свалио" кривицу на све друге, осим на себе.

"Сигуран сам да постоји кривица и код тих других, али и код вас. Могли сте да кажете шта ви то нисте урадили да се до овог рока заврши приватизација. Можда да сте дошли и рекли - директор агенције Тањуг који није завршио тај посао у овом року и Тањуг није приватизован до 1. јула је смењен, ако ни због чега другог, само због тога", рекао је Ђуришић.

Посланик СНС Владимир Ђукановић оценио је позив Ђуришића министру да смењује директоре медија који нису кренули у процес приватизације, потпуно скандалозан и додао да министар нема право да смењује те директоре, па је Ђуришић реплицирао да ниједног тренутка није позвао министра да то ради.