Ускоро стратегија СНС-а за развој Србије

Србија од 2000. године, и поред тога што је донела десетине секторских стратегија, није успела да начини кровни стратешки документ који би садржао дугорочне смернице развоја у свим сферама друштвеног и економског живота, а последњи покушај да се планирање развоја крунише вишегодишњим планом није успео због изостанка политичког консензуса и мањкавости самог текста, преноси Танјуг.

Српска напредна странка данас, као најјача политичка снага у Србији, намерава да прекине вишегодишњу праксу импровизованог развоја тако што ће у јануару изаћи пред јавност са акционим планом који ће дефинисати развојне правце у наредних пет година, наводи агенција.

У СНС-у кажу да ће њихов рецепт бити "одлучно и храбро поступање које неће, као између 2008. и 2012. године, значити завлачење главе у песак, већ сучељавање са истином и затеченим стањем".

Потпредседник СНС-а и министар регионалног развоја и локалне самоуправе Игор Мировић, поводом најављеног стратешког документа те странке, рекао да ће он бити промовисан на скупштини напредњака 25. јануара, након чега би требало да постане и оквир за функционисање владе у наредним годинама.

Део тог плана, како је објаснио, биће анализа стања у јавним финансијама, јавним предузећима и државној администрацији, анализа ресурса, посебно када је реч о кадровским ресурсима, а указаће и на правце изласка из кризе.

"Јавни сектор је највећа рана на телу Србије и желимо да дођемо до економије у којој ће бити реструктурирана јавна предузећа и јавна администрација, а не, као до сада, трошак преко којег ће се олако прелазити и који се неће анализирати и редефинисати. Желимо да у јавном сектору промовишемо нови концепт управљања који ће смањити или укинути субвенције и који ће јавни сектор определити за потпуно комерцијално и тржишно пословање", рекао је Мировић за Танјуг.

Према његовим речима, стретегија ће се бавити и политиком домаћих и страних инвестиција кроз разраду нових модела, као што је приватно-јавно партнерство.

"Крај 2012. и 2013. годину обележило је опште уређење државе и увођење реда - мислим ту на борбу против корупције и криминала, консолидацију правосуђа и финансија - а 2014, 2015. и 2016. ће обележити много активнија политика у економији", тврди је Мировић.

Упозорава да Србији предстоји тежак и болан процес "са много суза, зноја и незадовољстава", али процес који ће оздравити економију, финансије и локалну самоуправу, а да ће стратешки документ СНС-а отрезнити оне који мисле да Србија може да још годинама економски опстаје на начин на који је функционисала у последњој деценији.

"Трошкови државе су много већи него приходи које убира, а то значи да нам сваке године недостаје део средстава за редован живот држава и ако не реорганизујемо и не реформишемо јавни сектор и не промовишемо Србију и изградимо механизме да она постане добро место за инвестирање, имаћемо и наредних година и деценија ту разлику у укупном билансу коју ћемо морати да надоместимо задуживањем", објаснио је Мировић.

Излазак из зачараног круга 

Циљ акционог плана СНС-а ће, како је сумирао, бити излазак из зачараног круга неодрживе економије и да се дође до јевтиније и ефикасније државе у коју вреди улагати.

Усвајање кровне стратегије развоја, иако није експлицитан услов у процесу евроинтеграција, биће свакако неопходно како би Србија могла да дефинише јасну преговарачку позицију у многим поглављима преговора са ЕУ.

Шефица тима Србије у приступним преговорима са ЕУ Тања Мишчевић објаснила је да, ако до сада и није било потребе да имамо стратешки поглед на будућност, улазак Србије у преговарачки процес актуализује ту потребу, јер преговори не могу бити успешни у довољној мери уколико не постоји јасна свест о правцу у којем Србија треба да се развија.

"На пример, да бисте знали како ћете, када и којим средствима увести европске стандарде заштите животне средине, морате знати како ће Србија изгледати 2020. године: да ли ће Србија бити земља која ће акценат стављати на пољопривреду или индустрију, и то коју врсту пољопивреде или индустрије, шта ће бити са енергетским сектором. Морамо већ сада да размишљамо о томе", рекла је Мишчевићева за Танјуг.

Мишчевићева је истакла да важност прављења кровног стратешког документа на којем би почивао будући развој надилази саме преговоре са ЕУ, јер Србија постоји у глобализованом свету и мора да докучи и које се њене могућности за сарадњу са тржиштима ван ЕУ.

"Као што је ЕУ кроз своју стратегију "Европа 2020" размишљала о сарадњи са другим тржиштима, Кином, Русијом или САД, тако и ми морамо размишљати шта је то поред Европе. Европа је наше двориште и место у којем јесмо али нећемо бити успешни у Европи ако занемаримо шири контекст", навела је Тања Мишчевић.