Ђукановић: Нема нерешивих питања

Премијер Црне Горе Мило Ђукановић каже да између Србије и Црне Горе не види ниједно питање које је нерешиво, већ да види само питања која су инспирација за сарадњу на њиховом решавању.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Говорећи о "тачкама раздора" између две земље, Ђукановић је, гостујући у емисији Око, истакао да је сарадња знатно унапређена и да се не своди само на политичке контакте.

Ђукановић, који је први пут након седам година у Србији, наглашава да су сви разговори двеју земаља посвећени искључиво заједничким циљевима и европској будућности.

Према његовим речима, економско-трговинска размена, инфраструктурна улагања, и улазак и ЕУ, неке су од тема за које су заинтересоване и Србија и њен сусед.

"Могуће је да смо у прегрејаној атмосфери којој смо и сами доприносили као политички актери посебно у годинама око црногорског референдума, створили атмосферу у којој се није на прави начин разумела црногорска атмосфера и потреба за независношћу. Инсистирање на некој посети у том времену, чини ми се да не би било баш политички продуктивно ни политички мудро", рекао је Ђукановић.

Ђукановић је рекао и да су у протеклом периоду Србија и Црна Гора свакако сарађивале и утирале пут међусобних односа. Нарочито је истакао како су две земље своје државноправно питање решиле на нов, до сада на Балкану непознат начин - референдумом.

"Наша два народа имају много историјске блискости", рекао је премијер Црне Горе и додао да то треба на прави начин разумети, валоризовати, уткати у темељ од којега се креће у креирање будућих односа.

На питање које су теме о којима се у Београду разговарало, Ђукановић је одговорио да се посебно разговарало о процесу придруживања ЕУ и нагласио да искуства Црне Горе могу бити од изузетног значаја за Србију, а како је рекао, ни економија није изостала "са дневног реда".

"Разговарали смо о ономе што би могли бити пројекти од економског значаја, и ту смо посебно имали у фокусу инфраструктурне пројекте, дакле изградњу пута и железнице између Србије и Црне Горе уз боље коришћење лучких и туристичких капацитета Црне Горе. Препознали смо област производње хране, као једну веома значајну област за срадњу, посебно у контексту отварања тржишта за пласман прерађевина", нагласио је Ђукановић.

Постоји само неколико питања око којих се Србија и Црна Гора не слажу, констатовао је премијер Црне Горе.

Различит приступ проблему двојног држављанства

Говорећи о проблему двојног држављанства, Ђукановић је рекао да су се сагласили да имају различит приступ и да је та различитост логична када се има у виду димензија државе. Како је рекао, велика држава има другачији приступ од мале државе.

Ђукановић је рекао и да ће са сваким кораком ближе ЕУ, бити мање проблема са двојним држављанством.

"Мислим да ће се свакодневно унапређивати квалитет живота свих грађана Црне Горе. То је држава која инсистира на својој грађанској концепцији," рекао је Ђукановић и додао да не мисли да су у Црној Гори - Црногорци грађани првог реда, а да би други требало да траже своје место под сунцем.

"Сви грађани Црне Горе су, без обзира на национални и верски предзнак, од исте важности за Црну Гору", нагласио је Ђукановић.

На питање јесу ли Срби мањина, Ђукановић је одговорио: "Ми не дефинишемо ко је мањина, али оставили смо могућност да свако ко се осећа мањином то изрази посредством мањинског савета и партиципацијом у политичком животу Црне Горе."

Црногорски премијер није желео да коментарише изјаву руског амбасадора Чепурина у вези са црногорским путем у НАТО, већ је истакао да ту изјаву треба да анализира онај ко је то рекао и његови претпостављени у Москви.

"То није изјава која може да доведе у питање једну сјајну традицију црногорско-руских односа и дипломатску традицију која је стара вековима. Ми идемо ка ЕУ, снажно идемо ка НАТО-у. То не значи одрицање од традиције, од пријатеља. Негујемо одличне односе са Русијом, негујемо одличне односе и са Кином", нагласио је Ђукановић.

Говорећи о томе што се ове године обележава 200. годишњица Његошевог рођења, Ђукановић је нагласио да тај песник надилази границе држава.

Закључује да би био срећан када би Црна Гора имала више таквих личности о које би се земље у региону отимале.