Милионска пљачка робних резерви

18.40 - Завршена дебата о новим законским решењима о робним резервама. 

11.40 - Милионска пљачка робних резерви, само мали део пшенице и кукуруза враћен, рекао Расим Љајић образлажући предложена решења.

10.25 - Пре расправе о Предлогу закона о робним резервама, посланици користе право да поставе питања представницима власти. 

Посланици Скупштине Србије разматрају више законских предлога, међу којима је и Предлог закона о робним резервама.

Министар трговине и телекомуникација Србије Расим Љајић рекао је у парламенту да је злоупотребама робних резерви направљена милионска пљачка и да је враћен само мали део несталих количина пшенице и кукуруза.

"Нестало је око 80.000 тона пшенице и кукуруза, а складиштари су вратили око 13.000 тона пшенице и око 2.500 тона кукуруза", истакао је Љајић у Скупштини Србије у начелној расправи о Предлогу закона о робним резервама.

Са складиштарима који су у року од месец дана вратили робу, како је навео, обновљен је уговор, а остали се истражују.

"Полиција ради свој део посла", рекао је Љајић.

Додао је да због уочених злоупотреба држава планира да обезбеди што већи простор у свом власништву за складиштење робних резерви.

Према речима министра Љајића, идеја је да се активирају хипотеке складиштара дате за робне резерве које нису вратили, да им се одузму складишта и дође бар до 100.000 квадратних метара складишног простора за пшеницу.

Љајић је нагласио да је држава за закуп складишта годишње плаћала складиштарима накнаде од 460 милиона динара.

"То је невероватно. Могли смо да направимо складишни простор, уштедима знатна средства и осигурамо се од злоупотреба. Надамо се да смо сада прекинули ланац злоупотреба", казао је Љајић.

Љајић је истакао да се предложеним решењима о робним резервама омогућава суштинска реформа система робних резерви у Србији.

Како је навео, разлози за доношење новог закона су онемогућавање злоупотреба и усклађивање са стандардима Светске трговинске организације и ЕУ.

"Доношње закона ће у великој мери означити битну реформу читавог система и омогућити да се робним резервама управља далеко ефикасније, а самим тим и државном имовином", казао је Љајић.

Додао је да се предложеним решењима први пут уводе и обавезне резерве нафте и нафтних деривата, а да ће Дирекција за робне резерве управљати и с тим делом резерви.

Новина у закону је што се интервенције из робних резерви, поред ситуација ванредног стања и поремећаја на тржишту, омогућавају и у ситуацијама елементарних непогода, као и техничких и технолошких ситуација које могу да омету снабдевање становништва основним намирницама, рекао је Љајић.

Љајић је додао да је прецизно наведена врста и структура робе која је предмет резерви, а новина је да је уврштена и опрема за пошту, телекомуникације и железницу.

"Уводи се и нови начин управљања робним резервама и прецизно се дефинишу све фазе управљања, од набавке преко складиштења, давања на зајам и обнављања резерви", навео је Љајић.

Михајловић: Обавезне резерве нафте до 2023.

Mинистарка енергетике Зорана Михајловић рекла је у парламенту да Србија најкасније до почетка 2023. године мора да успостави обавезне резерве нафте и нафтних деривата.

Србији ће бити потребно око 700 милиона евра за формирање резерви нафте и нафтних деривата у периоду од 2014. до 2023. године, процењено је у анализи ефеката примене предложеног закона о робним резервама.

Михајловићева је навела да је резервама предвиђено да се резерве нафте и горива формирају у висини од 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње.

Према њеним речима, Србија ће усвајањем тог закона испунити обавезе према Енергетској заједници југоисточне Европе која налаже да земље чланице формирају обавезне резерве нафте најкасније до 31. децембра 2022. године.

"Поред тога што се прописује формирање централног складишног тела, прописује се и да резерве могу да се складиште код енергетских субјеката који морају имати лиценце за складиштење нафте и деривата", рекла је Михајловићева.

Навела је да за складиштење нафте и горива Дирекција за робне резерве има 180.000 кубних метара складишта, а Јавно предузеће "Транснафта" 130.000 кубика, али да то није довољно.

Посланици подржавају предложени закон

Већина парламентарних странака оценила је да је добро што се после 20 године доноси нови закон о робним резервама, јер је неопходно спречити злоупотребе у тој области.

Посланик Странке војвођанских Мађара Арпад Фремонд рекао је да ће, према мишљењу те посланичке групе, нови закон позитивно утицати на сигурност снабдевања основним животним намирницама и енергентима, али требало би да омогући да се реагује и пре настанка поремећаја на тржишту.

Горица Гајић из ДСС-а критиковала је што су укинути средњорочни планови робних резерви осим у случају нафтних деривата, и навела да се у предложеним решењима, као и у другим законима који долазе у Скупштину, не спомиње Косово и Метохија као територија на којој ће се примењивати.

Социјалиста Зоран Касаловић истакао је да је Предлог закона о робним резервама свеобухватнији, прецизнији, обезбеђује јавност робних резерви и контролне механизме, пре свега у образовању, финансирању, размештању и коришћењу и обнављању робних резерви.

Посланик Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ђорђе Стојшић казао је да се предложеним законским решењем уводи ред у област робних резерви и до ће та посланичка група подржати усвајање закона.

Мирко Чикириз из СПО-а рекао је да ће та посланичка група подржати закон, јер је, како је истакао, реч о битном антикорупцијском закону.

Посланица ЛДП-а Ранка Савић оценила је да би у закон требало уврстити начело јавности како би основни подаци о врсти, количини, квалитету, року трајања и корисницима робних резерви били доступни најширој јавности.

Александар Сенић из ДС-а сматра да предложени закон има значајне мањкавости, јер нема начела подстицаја и обезбеђења континуиране производње, пре свега пољопривредних производа.

Посланици ће, у наставку седнице, размотрити Предлог закона о безбедности железнице, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавним путевима и Предлог закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља.