Међународни судови, отворена питања

Амбасадор Русије у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин оценио је да се активности Хашког суда не могу окарактерисати као успешне, што се тиче доприноса помирењу на простору бивше Југославије.

Говорећи у тематској дебати о улози међународних кривичних судова у процесу помирења, Чуркин је у седишту УН подсетио да је у притвору Хашког трибунала умрло неколико оптужених.

Указао је и да се лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, поводом оптужнице за ратне злочине, годинама налази иза решетека без изречене пресуде.

Чуркин је изјавио да постоји сумњу у то да су ослобађајуће пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу засноване на правним критеријумима.

У случају бившег косовског премијера Рамуша Харадинаја, указао је Чуркин, постојале су претње сведоцима, чак и њихове ликвидације.

Зато се може поставити питање да ли Хашки суд доприноси помирењу, рекао је Чуркин.

Амбасадор Кине у УН Ли Баодонг изјавио је да међународни судови не би требало да утичу на мировне напоре у кризним подручјима.

Крајњи циљ је помирење, али правда не сме бити остварена на штету мира, рекао је Ли у тематској дебати о улози међународних кривичних судова у процесу помирења.

Он је у седишту УН нагласио да међународни судови морају поштовати правила међународног права, као и суверенитет држава, и избегавати двоструке стандарде.

Хрватска и Турска подршка трибуналима

Супротног мишљења је стални представник Мисије Хрватске при УН Ранко Виловић који је начелно подржао рад ад хок кривичних трибунала и посебно успостављање Међународног кривичног суда, али је критиковао начин на који је организована данашња дебата о улози трибунала и неке од ставова које је изнео председник Србије Томислав Николић.

Он сматра и да неке од ствари које је изнео председник Србије не одговарају чињеницама. "Можемо само да се са њима не сложимо", навео је представник Хрватске, не прецизирајући о којим се ставовима ради.

Према његовим речима, Хрватска је "као жртва агресије" снажно подржала Хашки трибунал као најбољи начин за тражење правде.

"Иако моја земља није увек била задовољна процерудом и одлукама, она је увек подржавала рад Трибунала и никада није доводила у питање његове одлуке", рекао је Виловић напомињући да је то "оно што очекују и од других."

Отправник послова Турске у УН Левент Елер оценио је да је оснивање међународних кривичних трибунала за бившу Југославију и Руанду допринело процесу помирењу и одржању мира.

"Без правде, починиоци најгнуснијих злочина не би били кажњени, а мир не би био одржив", изјавио је он, нагласивши да је неопходно кривично гонити одговорне појединце, а да треба заштити заједнице од колективног етикетирања и наметања колективне кривице.

И Турска, као балканска земља, активно доприноси миру, стабилности и помирењу у региону, у тренутку када читав регион стреми ка евроинтеграцијама, а нарочито кроз сарадњу са Србијом, БиХ и Хрватском.

Подршка међународном кривичном правосуђу

Подршка међународном кривичном правосуђу дошла је од шефа делегације ЕУ у УН Томаса-Маир Хартинга, који је оценио да оно "има кључну улогу у окончању некажњивости, доприноси помирењу и одржању мира и рехабилитује жртве масовних злочина", а позвао је и друге државе да пруже исту подршку.

"Они који су починили најстрашније злочине морају да знају да ће бити позвани на одговорност", истакао је Хартинг, говорећи током дебате која се одржава у седишту УН у Њујорку на тему рада међународних кривичних судова.

Одговорност и пуна сарадња са Међународним кривичним судом представљају принципе којима су све државе чланице ЕУ у потпуности привржене, рекао је Хартинг.

"И од свих оних који желе да се придруже породици ЕУ очекујемо исту приврженост", поручио је шеф делегације ЕУ у УН.

Према његовим речима, Савет безбедности је унапредио улогу УН на пољу међународног правосуђа оснивањем два ад хок трибунала, за бившу Југославију и Руанду, који су омогућили значајан напредак у развоју и примени међународне кривичне јурисдикције и закона.