Скупштински одбор о климатским променама

Планетарној иницијативи "Сат за нашу планету" чији је циљ да се допринесе ублажавању последица климатских промена, придружиће се и Скупштина Србије.

Сва светла у и на Скупштини Србије биће угашена између 20.30 и 21.30, чиме ће се парламент придружити акцији "Сат за нашу планету", која је, због временске разлике, већ почела у Аустралији.

Како је истакнуто на скупштинском Одбору за заштиту животне средине, циљ акције је ублажавање последица климатских промена.

"Мислимо да и свака породица и сваки појединац треба да размишљају да смо на прагу уништења планете и да смо сами одговорни за то. Уколико Србија уђе у причу о никлу и ГМО бојим се да ће се Одбор врло брзо састати са темом 'Минут до 12 за Србију'", рекла је Танјугу председница тог скупштинског тела Милица Војић Марковић.

Она је навела да се Одбор данас састао у пет до 12, јер је на тај начин желео да скрене пажњу колико је важно да се размишља о заштити животне средине и здрављу, како планета, тако и свих њених становника.

Војић Марковић је истакла и да су све теме у екологији јако повезане и да нема више микротема у тој области, због чега сви заједно треба да радимо на унапређењу животне средине и борби за очување планете.

Програмски директор Центра за унапређење животне средине Владан Шћекић навео је да се "Сат за нашу планету" одржава седми пут у свету, а пети пут у Србији, као и да ће у њој данас учествовати неколико стотина милиона људи из више од 7.000 градова.

Према његовим речима, свако може да пружи допринос у заштити планете, јер то није велики напор и сваки дан може да постоји "Сат за нашу планету".

Говорећи о еколошким проблемима у Србији, Шћекић је рекао да њих има много, а да се због социо-економске ситуације у последњих 30-ак година појавило неколико који треба хитно да се решавају.

"Вероватно се то првенствено односи на здравље људи и на спречавање ризика од катастрофа које се дешавају све чешће. Осим тога, имамо акутне проблеме у пољопривреди и енергетици и то су сектори који захтевају и велико инвеестиционо улагање од стране државе", рекао је Шћекић.

Он је као пример навео сушу која је захватила Србију прошлог лета, а која је, како је рекао, направила економску штету већу од милијарду евра.

"Тада је кренула да се одмотава прича. Сазнало се да у кукурузу због суше постоји афлатоксин, који је кроз сточну храну ушао у млечне производе чиме је угроженост грађана постала вишеструко већа, а нарочито најмлађих суграђана. Тако да, осим еколошког и здравственог проблема, имамо и јако велики економски проблем", подвукао је Шћекић.

Он је истакао да постоји много ствари које обични људи могли да ураде како би допринели заштити животне средине - да угасе светла што доводи до смањења емисије угљен диоксида, да воде рачуна о енергији, отпаду, третирању опасних материја...

Акцију "Сат за нашу планету" организује Светски фонд за природу, а у Србији ће у тој акцији учествовати 58 градова.