Могућа промена Устава?

Премијер Србије Ивица Дачић у изјави за Новости није искључио могућност да промена Устава Србије буде на дневном реду "уколико се дође до обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију", преноси Фонет.

"Свака иницијатива или предлог у том смеру мора да буде део озбиљног политичког пакета и исцрпне стручне расправе, јер је за тај крупан потез неопходан најшири национални консензус", рекао је Дачић.

Ни министар правде и члан председништва СНС Никола Селаковић не искључује могућност уставних измена.

"Када једног дана буде ушла у Европску унију, Србију очекује промена Устава, јер је кроз то прошла свака земља на том путу", рекао је за Новости Селаковић, чија је странка још пре две године предала званичан захтев за измену Устава, по којој би се број посланика са 250 смањио на 125.

Према речима професора Ратка Марковића, неозбиљно је предлагати измену Устава због неке парцијалне одредбе попут, рецимо, броја посланика.

Промена има смисла ако је циљ да се мења функционално и територијално уређење државе, нагласио је Марковић.

Марковић је прецизирао да је Скупштина дужна да акт о промени Устава стави на референдум, ако се та промена односи на преамбулу, начела, уређење власти, људска и мањинска права, проглашавање ратног стања.

"Устав се не би морао мењати због усвајања закона о суштинској аутономији Косова и Метохије, јер он у нормативном делу образлаже тај степен аутономије. Тај закон у суштинској аутономији усвајао би се по уставној процедури, али без референдума", објаснио је Марковић.

Члан председништва ДС Борислав Стефановић сматра да ће промена Устава, уз одредбе о Косову, отворити читав низ других питања.

"Осим о броју посланика разговараће се сигурно и о овлашћењима Војводине, мањинским правима", рекао је Стефановић.

Заменик председника УРС Владимир Илић слаже се да су неопходне уставне промене.

Промену Устава заговарају ЛСВ и СВМ, који захтевају више овлашћења и јачи статус Војводине, а једина парламентарна странка која се чврсто противи промени Устава јесте ДСС.