Београд за трајни мир

Дан после седме рунде дијалога у Бриселу и сазнања да су Београд и Приштина "ни близу ни далеко" од решења, премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи обратили су се Савету безбедности УН различитим порукама.

Док је Дачић истицао спремност на компромис, а неспремност на уцене, Тачи је бескомпромисно одбацио могућност да заједница српских општина има извршна овлашћења и најавио да ће од Београда затражити ратну одштету.

О компромису је говорио и шеф УНМИК-а Фарид Зариф, као и амбасадори који су учествовали у дискусији. Они су поздравили политички дијалог и истакли да се надају да ће до договора доћи. Зариф је истовремено упозорио да упркос напретку дијалога, ситуација на терену остаје крхка.

Српски премијер Дачић поручио је на Ист риверу да је Београд потпуно привржен дијалогу са Приштином и постизању трајног мира између Срба и Албанаца, али и указао да помирење "подразумева доношење тешких одлука за обе стране".

"За видљиви напредак, потребна је политичка храброст и спремност на компромис. Србија је спремна да компромис успе, али није спремна на понижења и уцене", истакао је Дачић, додајући да Србија неће променити принципјелни став о непризнавању једнострано проглашене независности Косова.

Дачић се заложио за већу активност УНМИК-а, повећање нивоа присуства Еулекса, али и ефикаснију те две мисије. По његовим речима, УНМИК је "једино легитимно међународно присуство према коме народ на северу Косова и Метохије и даље исказује поверење".

"За нас је неприхватљиво додатно ограничавање надлежности Администрације УН за Косовску Митровицу услед недостатка финансијских средстава. Потребно је истаћи да је УНМИК једино легитимно међнародно присуство према коме народ на северу Косова и Метохије и даље исказује поверење."

Осврћући се на извештај генералног секретара УН Бан Кимуна о раду УНМИК-а, који се односи на период од 16. октобра до 15. јануара, Дачић је указао на "веома нестабилан и осетљив положај српске заједнице на терену и постојање значајних безбедносних изазова".

У периоду од 1. октобра 2012. до 31. јануара 2013. забележена су укупно 93 етнички мотивисана напада у којима је једно лице лишено живота, а 20 повређено. Током јануара, у року од неколико дана, оштећена су или уништена 102 надгробна споменика на православним гробљима.

Додатну забринутост и немир, како је рекао Дачић, изазвало је континуирано повећање броја привођења и притварања припадника српске заједнице, без давања објашњења по ком правном основу су спорни налози издати.

И поред поштовања свих раније утврђених процедура, званичницима Републике Србије и угледним јавним личностима не дозвољава се улазак и боравак на Косову и Метохији, чиме се онемогућава остваривање основних људских права на слободно кретање, указао је Дачић, посебно истичући случај из јануара када је посета Косову одбијена и председнику Томиславу Николићу, који је имао намеру да присуствује Божићној литургији.

Кад је реч о повратку, према подацима за 2012. годину, на простор Косова и Метохије вратило се само 302 особе српске националности, за разлику од 2011. године када се вратило 464 особе. По Дачићевим речима, "ово сведочи о тренду континуираног смањивања броја повратника".

Тачи тражи ратну одштету

По мишљењу Хашима Тачија, за проблеме на терену крив је Београд који у покрајини игра "деструктивну улогу", користи "нелегалне структуре на Косову и наставља да отежава политичку и безбедносну ситуацију".

Тачи је позвао Београд да расформира "паралелне структуре" на Косову и заложио се за потписивање "мировног споразума", у којем би се Србија извинила се због злочина почињених 1990-их година и којим би било регулисано питање ратне одштете.

Нагласио да је "Косово суверена држава" и да је тај процес "неповратан".

"Желим да верујем да је мој колега из Србије Ивица Дачић једнако забринут за владавину права на северу и да жели да се српска заједница тамо развија и живи нормално и без страха", рекао је Тачи.

Косовски премијер одбацио је могућност да се заједници српских општина да извршна власт, оцењујући да је максимум Ахтисаријев план.

Говорећи о дијалогу у Бриселу, Тачи је рекао да је "уздржани оптимиста" да ће практична питања бити решена и да ће на тај начин бити створен "главни предуслов који ће довести до узајамног признања".

Тачи је истакао да у дијалогу "нема преговора о суверенитету и територијалном интегритету Косова", што, како је казао, подржава и међународна заједница јер би промена граница и подела територије могли да доведу до дестабилизације.

"Србија је прихватила легитимитет и уставност Косова тиме што је пристала да призна дипломе издате на Косову", рекао је Тачи и позвао Београд да буде разуман, рационалан и да искористи прилику која се пружа за нормализацију односа.

Тачи је, такође, оценио да је Косово "један од најуспешнијих процеса изградње државе у историји УН" и позвао је преостале сталне чланице Русију и Кину које нису признале Косово да то учине.

Зариф: Учесници у дијалогу заслужују признање

Док су и Дачић и Тачи указали на "безбедносне изазове", шеф УНМИК-а Фарид Зариф описао је ситуацију на терену као "крхку".

Зато, како је навео, сви међународни органи морају да уложе појачане напоре како би дијалог остварио свој пуни потенцијал. "Учесници политичког дијалога на највишем нивоу показали су храброст и далековидост и заслужују признање због тога што су предузели тежак, али незамењив процес", рекао је Зариф.

"Политички дијалог је у критичној фази. Стране се крећу ка кључном напретку, али стабилност на терену ипак остаје крхка", истакао је Зариф.

Зариф је подсетио да је на терену дошло до изазова, укључујући неколико инцидената, уз "реторику која распирује страсти које угрожавају равнотежу политичког процеса, али и напоре да се споразуми примене".

"Сувише тога је стављено на коцку да бисмо игнорисали потребу да се умањи нестабилност. Потребна је кохерентна акција свих међународних органа да би се створили услови у којима политички разговори могу да остваре свој пуни потенцијал и напоре морамо да прилагодимо ситуацији на терену", истакао је Зариф.