Шешељеви захтеви Трибуналу

Лидер радикала Војислав Шешељ неће изводити доказе одбране уколико Хашки трибунал не одговори позитивно на пет захтева који се односе на статус његових правних саветника и приступ документима.

Шешељ је серију захтева испоставио Трибуналу, пошто је судско веће тог суда одбило његов затев да буде ослобођен и отворило врата наставку процеса, односно доказном поступку одбране.

Наводећи списак својих услова, Шешељ је затражио да се реши статус његових бранилаца, односно да им се исплати 1,3 милиона евра за досадашњи рад, да се Зорану Красићу омогући увид у поверљиве документе и дозволи да присуствује исказима заштићених сведока, као и да се обустави дисциплински поступак који је Трибунал покренуо против Бориса Алексића.

Шешељ је, такође, затражио документација о поступку који је тужилаштво против њега покренуло 2005. године за непоштовање суда и одлука којом су судије тај захтев одбиле.

И на крају, Шешељ је захтевао и да му буду достављени документи које му је тужилаштво, крајем 2005. године, грешком послало и који су му, накнадно, насилно одузети, као и да две његове књиге буду преведене на енглески језик.

Шешељ је рекао да ће, ако му услови буду испуњени, затражити две године за припрему доказног поступка одбране у којем би извео 100 сведока за 120 радних сати, време једнако оном које су потрошили тужиоци.

Ако Трибунал услове не испуни, Шешељ је најавио да неће изводити доказе одбране, али је назначио да жели да убрзо искористи право да одржи уводну реч одбране. Потом би, како је рекао, процес могао бити окончан завршним речима.

Антонети: Ослободио бих га две трећине оптужнице 

Тужилаштво у Хагу је извело довољно доказа о одговорности Шешеља за прогон, присилно премештање и депортације несрба у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-93. године, рекао судија Антонети у образложењу свог издвојеног мишљења.

Председавајући Жан Клод Антонети рекао је да би Шешеља у овој фази поступка ослободио по шест од девет тачака оптужнице, а да би задржао три тачке оптужнице.

Те три тачке лидера Српске радикалне странке терете за прогон, присилно премештање и депортације несрба у Зворнику, Вуковару, Невесињу, ширем подручју Сарајева и војвођанском селу Хртковци.

Судија Антонети рекао је да би Шешеља, услед недостатка доказа, ослободио по шест тачака оптужнице - за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.

Антонети је, у издвојеном мишљењу којим се делимично супротставио одлуци друго двоје судија, рекао да Тужилаштво нема доказе да је оптужени био члан удруженог злочиначког подухвата, који је за циљ имао протеривање несрба.

Такав закључак, Антонети базира на аргументу да Шешељ и Милошевић нису имали заједнички циљ током рата деведесетих година, јер је Милошевић био за очување Југославије, док је Шешељ био за Велику Србију.

Прогон из Хртковаца 

Осврћући се на оптужбу да је Шешељ прогонио Хрвате из војвођанског села Хртковци, председавајући судија је приметио да и у документима тужилаштва пише да је полиција из Сремске Митровице била распоређена у селу како би штитила несрпско становништво.

По Антонетију, то показује да "није било заједничког деловања и завере" између Милошевићеве власти и тадашњег опозиционара Шешеља, јер "далеко од тога да је власт помагала Шешељу, она му је правила препреке шаљући полицију".

Оптужени у то време није имао никакву политичку и војну власт и није имао могућност да издаје наређења, рекао је Антонети.

"То значи да је Шешељ своју кампању дискриминације спроводио сам, са својим добровољцима", назначио је судија. 

Антонети је рекао да би, у случају Хртковаца, Шешеља могао, на основу до сада виђених доказа, осудити за протеривање 488 хрватских мештана, зато што за преосталих 233 није доказано куда су отишли.

Антонети је навео и да је у пресуди "вуковарској тројци" Трибунал утврдио да није постојао удружени злочиначки подухват оптужених официра ЈНА са паравојскама, укључујући и Шешељеве добровољце, са циљем убијања хрватских заробљеника на Овчари.

"Ако га ту није било, како би онда у овом предмету могао постојати", рекао је Антонети.

Шешељ је у притвору Трибунала од 24. фебруара 2003. године, када се добровољно предао одмах пошто је у Хагу објављена оптужница против њега. Суђење Шешељу почело је у новембру 2007. године, после једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог.