Шешељ остаје у Хагу

Претресно веће Хашког трибунала одбацило је захтев Војислава Шешеља за ослобађање (по правилу 98 бис) пре извођења доказа одбране, оценивши да је Тужилаштво извело довољно доказа за свих девет тачака оптужнице за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-1993.

Одлука је донета већином гласова судија Фредерика Хархофа и Флавије Латанци, док је председавајући судија Антонети имао "делимично супротно мишљење".

У Хашком трибуналу је, после паузе, настављена седница, на којој судија Антонети чита издвојено мишљење. Део седнице је био затворен за јавност.

Судија Антонети је током образлагања одлуке Претресног већа о Шешељевом захтеву рекао да Веће, уз његово делимично противљење, утврдило да "разумни доносилац закључака" у овој фази поступка може закључити да је тужилаштво против Шешеља извело довољно доказа за наставак поступка.

Антонети је рекао да је већина судија закључила да је "у сврху поступка по правилу 98 бис" изведено "довољно доказа који подржавају један облик одговорности" оптуженог Шешеља.

Из судијиног излагања произлази да је у овој фази поступка Веће размотрило само Шешељеву одговорност за подстицање злочина, што не значи да при доношењу коначне пресуде неће размотрити да ли је он одговоран и за почињење злодела.

Осврћући се на Шешељеву тврдњу да је исељавање Хрвата из Хртковаца 1991. било добровољно, уз размену имовине са српским избеглицама из Хрватске, претресно веће је констатовало да он није негирао да је у говору у Хртковцима у мају те године "обећао да ће започети с реторзијом ако дође на власт".

Уз позивање на праксу Трибунала, Веће је, према речима судије Антонетија, утврдило да се не може закључити да је одлазак Хрвата био добровољан, ако постоје околности - несигурност и атмосфера страха - који ту сагласност поништавају.

"Одсуство принципа избора условљава нелегални карактер таквог покрета становништва. Претресно веће сматра да је оптужени Шешељ покушао да оправда протеривање и присилно премештање принципом реторзије који је дозвољен међународним правом", нагласио је Антонети.

Веће је, како је казао Антонети, закључило и да је изведено довољно доказа да су прогон, убиства и присилно премештање, како је наведено у оптужници, почињени у општинама Вуковар, Зворник, Мостар, Невесиње и ширем подручју града Сарајева.

Антонети: Била је могућа делимично ослобађајућа пресуда

Председавајући судског већа Жан Клод Антонети, објављујући своје издвојено мишљење, оценио је да је у Шешељевом случају било могуће донети делимично ослобађајућу пресуду.

"Не слажем се са одлуком друга два члана већа да није могуће донети делимично ослобађајућу пресуду. Било би парадоксално да оптужени износи доказе, ако за неке доказе тужилац није изнео ниједан доказ, или они нису довољни", рекао је судија Антонети

"Ослобађајућа пресуда због недостатка доказа оптужбе постоји у англосаксонском праву. У таквој ситуацији сматрам, а већина у овом већу се није сложила, да веће може донети ослобађајућу пресуду у потпуности или делимично", навео је судија.

Антонети је рекао да је судско веће, например, у предмету против Слободана Милошевића донело читав низ ослобађајућих пресуда у делу оптужнице за БиХ, због недостатка доказа.

Судија Антонети је подсетио и да се Шешељ у притвору налази више од осам година и да зато стандард испитивања и доказни предмет мора бити бржи и строжи.

Антонети је закључио да би било неправедно да се настави са суђењем, а да су докази недовољни, поготову што је Тужилаштво имало доста времена да их прикупи, а Шешељ се већ дуго налази у притвору. Он је рекао и да сматра да су неки злочини из оптужнице довољно доказани, док други нису потврђени.

Шешељ је у девет тачака оптужен за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине. Та дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

Судија Антонети је рекао да ће после шест сати, због тога што преводиоци преводе у блоку од шест сати, рад бити настављен сутра у 14.15, јер због финансијских разлога нема додатног ангажовања преводилачких тимова. 

Процес би требало да буде настављен извођењем доказа Шешељеве одбране, уколико он то буде желео. 

Суђење Шешељу почело је у новембру 2007. године, после једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог, а Шешељ се налази у судском притвору у Схевенингену од 24. фебруара 2003. године, када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обелоданио оптужницу против њега.