Тужилаштво: Одобрити Младићу право на жалбу

Тужилаштво Хашког трибунала упутило је захтев Претресном већу да преиспита одлуку којом се бившем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу не дозвољава да се жали на одлуку да буде позван да сведочи, под претњом казном, у процесу против некадашњег председника РС Радована Караџића.

Тужилаштво наводи да је Претресно веће, у одлуци о одбијању Младићевог захтева, направило грешку тиме што је Младићев случај упоредило са случајем пензионисаног генерала Војске РС Здравка Толимира, коме је Жалбено веће наложило да принудно сведочи у процесу против Караџића, саопштио је Хашки трибунал.

У захтеву који је јуче упутило Претресном већу, Тужилаштво је указало на разлике између Толимировог и Младићевог случаја, истичући да се Караџићев случај много више преклапа са Младићевим него што се преклапао са случајем Толимира, чије је суђење завршено много пре него што му је наложено да принудно сведочи на суђењу Караџићу.

Тужилаштво закључује да је неопходно да Претресно веће преиспита своју одлуку о одбијању да се Младићу одобри подношење жалбе, како би се спречила потенцијална неправда.

Младићева одбрана затражила је пре два дана од Претресног већа да наложи да сведочење Младића у процесу против Караџића не буде принудно, док одбрана не уложи жалбу на одлуку Већа од 11. децембра и док Младић не буде подвргнут лекарском прегледу како би се утврдило да ли је способан да сведочи, саопштио је јуче Трибунал.

Одбрана Младића је, такође, затражила да Претресно веће одобри да жалба на одлуку од 11. децембра буде хитно уложена.

Хашки трибунал саопштио је 11. децембра прошле године да је Претресно веће одобрило захтев Караџића да Младић буде позван да сведочи, под претњом казном, у процесу против њега.

Претресно веће је, у одлуци од 11. децембра, подсетило да, према Правилу 54, може да наложи упућивање позива на сведочење под претњом казном када је то "потребно у циљу истраге или припреме расправе", а као последње средство.

Како је оцењено, Караџић је задовољио потребне критеријуме да се Младић позове да сведочи.

Караџић је 18. априла прошле године том већу поднео захтев да се Младић позове да сведочи у процесу против њега на основу Правила 54 Правилника Трибунала, и навео да је већ покушао да од Младића добије добровољни пристанак да сведочи, али да је он то одбио.

Како је Караџић навео у захтеву, очекује се да ће Младић сведочити о томе да здружени злочиначки подухвати, наведени у оптужници против бившег председника РС, никада нису постојали и да Младић никада није обавестио Караџића, ни усмено ни писано, да ће "заробљеници из Сребренице бити, да су или да су били погубљени".

Између осталог, Младић би, према Караџићевом захтеву, требало да сведочи и о томе да током многобројних разговора и састанака њих двојица никада нису договарала нити планирала протеривање муслимана нити Хрвата из области под српском контролом, саопштио је у децембру Хашки трибунал.

Караџић сматра да је потребно да Младић сведочи како би се оповргле тврдње Тужилаштва да је Караџић имао "бројне изворе из којих је могао да сазна за погубљење заробљеника из Сребренице", укључујући Младића, као и тврдње Тужилаштва да је између њих двојице постојао план да се почине злочини наведени у оптужници.

Младић је 14. маја прошле године поднео поверљиви одговор на Караџићев захтев, у којем се позива на Статут Трибунала према којем један оптуженик не треба да буде "приморан да сведочи против себе самог или да призна кривицу", и подсећа да постоји сличност између његове и оптужнице против Караџића.