Поповић тражи да га Хаг ослободи

Бивши потпуковник Војске Републике Српске Вујадин Поповић затражио је од жалбеног већа Трибунала у Хагу да га ослободи кривице за геноцид у Сребреници или да му поново суди.

Трибунал је Поповића (56), као начелника за безбедност Дринског корпуса ВРС, 2010. првостепено осудио на доживотни затвор, прогласивши га кривим за геноцид над око 7.000 Муслимана пошто је 11. јула 1995. године ВРС заузела ту енклаву под заштитом УН.

Заједно с Поповићем, тада је на доживотни затвор осуђен и пуковник Љубиша Беара (74) који је јула 1995. био начелник сектора за безбедност Главног штаба ВРС.

У данашњој расправи о жалби одбране на ту пресуду, бранилац Зоран Живановић негирао је налаз из првостепене пресуда да је Поповић, заједно са Беаром, био кључни организатор масовних убистава заробљених Муслимана на више места у околини Зворника.

Бранилац Живановић побијао је изјаве кључних сведока оптужбе,  припадника ВРС који су од 14. до 16. јула 1995. видели Поповића или "потпуковника ВРС" код основних школа у селима Ораховац, Рочевић и Петковци, и на војној фарми Брањево и у оближњем селу Пилица где
су, по пресуди, српске снаге ликвидирале хиљаде муслиманских мушкараца и дечака.

Одбрана је негирала и исказ тадашњег капетана ВРС Момира Николића да му је Поповић дан по паду Сребренице рекао да "све балије треба побити". 

Николић је 2003. године признао кривицу за учешће у сребреничком злочину и сведочио је против више оптужених официра ВРС. Трибунал га је осудио на 20 година затвора.

Бранилац Живановић тврдио је, супротно првостепеној пресуди, да није доказано да је Поповић имао "геноцидну намеру" да потпуно или делимично уништи сребреничке Муслимане као етничку групу.  Поповићева заступница Мира  Тапушковић тврдила је и да је у првостпеној пресуди "погрешно утврђен број погубљених и несталих".

Тужилац Пол Роџерс узвратио је да Поповићева одбрана "понавља пропале аргументе са првостепеног суђења" које је расправно већа пажљиво размотрило и одбацило. Наводећи из пресуде детаље о заробљавању, пребацивању у околину Зворника и стрељању хиљада сребреничких Муслимана, Роџерс је потцртао закључак да су Поповић и Беара били "кључни" и "централни" организатори те операције коју су спровели са "окрутном ефикасношћу".

Заступници оптужбе нагласили су да је "свеукупност доказа" потврдила исказе кључних сведока да је Поповић био на местима злочина у околини Зворника и да је организовао и спроводио стрељања.

Као доказ, тужиоци су, између осталог, цитирали да је, по тајно прислушкиваним разговорима, Поповић 16. јула 1995. тражио 500 литара горива "за посао који ради у Пилици", претећи да ће, у супротном, тај "посао" стати.

По према првостепеној пресуди Поповићу, ВРС је тог дана у пиличком дому културе убила око 500 Муслимана, а на оближњој војној фарми Брањево између 1.000 и 1.200. У Ораховцу, Петковцима и Рочевићу 14. јула је убијено по 1.000 мушкараца из Сребренице.

Жалбено веће сутра ће саслушати аргументе одбране Љубише Беаре.  До краја недеље, жалбе на првостепену пресуду образложиће и браниоци осталих официра ВРС, обухваћених пресудом због злочина у Сребреници.