Ускоро мање рате у францима?

У Србији се последице поремећаја на светском тржишту још не осећају, али последице раста вредности швајцарског франка, корисници кредита у овој валути, врло доборо осећају. Рате дужницима су се удвостручиле и многи, после две године отплате, дугују банкама хиљаде евра више него што су узели.

Пет година евро је вредео 1,6 франака, а данас су се готово изједначили. Због тога они који су узели кредит у швајцарској валути, прерачунато у евре, дугују више него када су се задужили и плаћају двоструко веће рате.

Пензионерка Миланка Драгутиновић каже да се запањила када је у банци чула да јој је рата 10.000 већа него претходног месеца. Каже да се осећа превареном и да јој угрожена егзистенција.

Вицегувернерка Народне банке Србије Мира Ерић Јовић каже да зна да су клијенти љути, али да би можда требало скренути пажњу да то није резултат догађаја у нашој земљи већ глобалних догађања, промене курса и да је ту наша држава немоћна.

Мере које Централна банка Швајцарске предузима да би смањила вредност своје валуте, утицаће на курс франка и то ће се, после одређеног времена, одразити и на рате грађана у Србији који су узели стамбене кредите у швајцарским францима. У Народној банци кажу да за сада не планирају никакве мере којима би се олакшала отплата дугова у тој валути.

Банке не желе јавно да говоре о кредитима у францима. Признају да се грађанима сада не исплати да се пребаце на евро, јер би дуговали више него кад су узели кредит.

Економисти и банкари кажу да држава не би требало да примени мађарски модел и замрзне курс швјцарца према динару, а да разлику надокнађује из буџета.

Последице преузимања ризика

Економски стручњак и члан Фискалног савета Никола Алтипармаков каже да је један од основних принципа да економски актери који на себе преузимају ризике морају да сносе и њихове користи односно губитке у лошим вренима.

"Не можете ви да предузимате политике које би сгимулисале грађане да преузимају велике ризике и да онда у добрим годинама, условно речено грађани добијују добит, а у лошим временима деле са пореским обвезницима", истиче Алтипармаков.

Дужници ипак могу да се надају нижим ратама. По Закону о заштити корисника финасијских услуга, банке до децембра морају да врате камате на ниво на којем су биле у тренутку када је кредит одобрен - тачније да своје марже врате на тадашњи ниво. У зависности од износа кредита, рата би могла да буде мања и за 100 евра.

Вицегувернерка Народне банке Србије Мира Ерић Јовић каже да не види потребу да се у овом тренутку осмишљава и припрема неки нови план.

"Ја бих рекла да смо ми већ предузели одређене мере и активности и влада је почетком априла усвојила програм подршке грађанима. Већина банака је то и прихватила, а то се своди на пролонгирање рока отплате кредита са или без грејс периода до 24 месеца", каже Ерић Јовић.

Због неизвесног кретања курса швајцарског франка, питање је да ли би се исплатило продужити отплату за 10 или више година, кажу у Народној банци, а од банкара траже да клијентима детаљно објасне које могућности имају и колико би их то коштало.