Радници хрле у Београд

Према подацима Националне службе за запошљавање, 20 до 30 одсто запослених ради ван места пребивалишта. Ипак, највећи број њих углавном ради у оближњим општинама, што не представља велику мобилност радне снаге.

Највеће кретање радне снаге у Србији је ка Београду, који сваке године добије 15.000 до 20.000 нових становника, наводе стручњаци. Међутим, и незапослени Београђани, углавном би пристали на селидбу због радног места.

Миграције радне снаге у Србији углавном су на међуопштинском нивоу, док су оне међурегионалне реткост, наводе у Националној служби за запошљавање.

"Ако причамо о самој селидби, постоје спорадични случајеви, па имамо професора музике који је отишао да ради у Сомбору, педагога такође у Сомбору. Грађани Панчева гравитирају углавном ка Београду", каже Зорица Максимовић из Националне службе за запошљавање у Панчеву.

Зарада не покрива пресељење

Финансијски моменат је нешто што их спречава да се одвоје од куће, јер, како каже Максимовићева, зарада коју добијају тешко да може да покрије могућност пресељења.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање Београда каже да има случајева да инжењери прехрамбене технологије који нису могли да нађу посао у Београду иду у мања места у Војводини да раде.

"Такође имали смо ситуацију да дефектолог из Ниша оде у Пирот да ради, а стоматолог из Ниша је, уз наше посредовање, отишао у Нови Сад", рекао је Ђукић.

Стручњаци наводе пример Америке, где је радно место у другом граду, па и држави, готово уобичајена ствар, док је у Европској унији та пракса ређа. Без обзира на улагања у равномерни регионални развој, кретања ка већим центрима природна су ствар скоро свуда у свету, наводе стручњаци.

"Када је у питању прелазак из градова сличне величине, са статусом града, да неко оде из Чачка у Зајечар, може бити мотивисано женидбом или удајом, што је ретко или ако је неко у јавној служби или у војсци, то се дешава", каже економиста Горан Николић.

Према његовим речима, у свету је неуобичајено да се из града сличне величине иде у други град и у питању су неки чудни животни случајеви. У овом тренутку на бироу је око 8.000 незапослених који су се изјаснили да би сигурно променили пребивалиште.