Грађани опрезнији у задуживању

У Србији има готово 6,5 милиона текућих рачуна и више од милион кредитних картица. То је и најлакши и најбржи начин за задуживање становништва па сваки трећи грађанин има по два текућа рачуна. Танки лични буџети терају грађане да узимају мање кредита, али зато расте број текућих рачуна у кашњењу.

Када нема задуживања, онда нема ни потрошње и пратећих прихода за банке. Грађани би се задуживали, али због неиспуњавања услова и високих камата тешко се одлучују за нова задужења.

Грађани су се у кризи придржавали препорука ММФ-а да се не троши више него што се заради. Од дозвољене суме за задужење по картицама искористили су тек 36 милијарди динара а иста је и сума коју су прекорачили од дозвољеног минуса.

"Постоји две врсте клијената они који који морају да улазе у минус и они који су немарни и дозволе себи да проклизају у недозвољени минус три четири дана", рекао је Рашко Томашевић из Креди агрикол банке.

Скоро деценија искуства у узимању кредита ипак је натерала људе да сада опрезније промишљају какву врсту кредита ће да узму.

"Људи покушавају да користе кеш кредите у динарима зато што је то добро, јер могу  дугорочно да планирају рате уместо да улазе у минусе", рекла је Александра Петровић из Фолкс банке.

Готовински кредити, минуси по картицама и текућим рачунима ипак су најскупљи вид задуживања па годишња камата може да буде од 20 па чак до 50 одсто годишње.

"Касно пролеће и почетак лета је период када видимо повећање броја клијената који узимају зајам, посебно кеш кредите или потрошачке кредите. Генерално краткорочна задужења", рекао је Рикардо Параспоро из Банке Интеза.

Према његовим речима, нема сигнала да ће инфлација повећати ниво камата, тако да ће оне до краја године остати исте.

И у последњем тромесечју банке у Србији остварују профит који је на нешто нижем нивоу у односу на исти период лане. Разлог је кашњење у отплати позајмица. У привреди је проблематична скоро свака четврта позајмица, а код становништва сваки десета.