Школовање под старе дане

Иако се статистички број запослених у претходна два месеца не смањује, питање је да ли ће се уопште и повећати, јер су неки готово без шансе да нађу посао. Недостатак образовања, а у неким ситуацијама и воље да се оно додатно стекне често су препрека на путу ка послу.

Међу онима који чекају посао - 30 одсто је без квалификације, 54 одсто је са средњом школом, 6,2 одсто је факултетски образованих, 9,8 полуквалификовани радници и виша стручна спрема.

Држава за старије, који теже долазе до посла, има програм Друга шанса.

"Око 3.000 старијих од 50 година моћи ће да стекну различите нивое основног образовања и то неће стећи само образовање, већ и диплому за 36 занимања која су дефицитарна на тржишту рада", каже министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

За оне друге, решење би могло да буде преквалификација за занимања које фале на тржишту рада.

Весна Фабијан из Националне службе за запошљавање каже да се ради о обукама за пекаре, месаре, посластичаре, завариваче, различите делатности из области администрације, социјалне заштите, услуга, грађевине.

"Дакле, све оно што је тражено на тржишту рада, оно за шта су наше службе процениле да ће се људи лакше уклопити на тржишту рада, односно запослити. Наши људи воле канцеларијски посао. За грађевину се показује мање интересовање", каже Весна Фабијан.

Орних за преквалификацију, ипак, има. За стотину радних места у новој фабрици Шапцу која ће производити аутоделове за стручну обуку у Италији пријавило се 200 људи.

Пријављени сматрају да без обуке и едукације не могу обављати задатке који се траже од њих.

Иако можда парадоксално, искуства Националне службе за запошљавање показују да су за преквалификације и обуке најзаинтересованији факултетски образовани. Незапослено их је 45.000.

Статистика је другачија ван Србије - до посла лакше долазе високо образовани, чак 85 одсто са факултетском дипломом а испод 40 година је запослено.