Какав Закон о сточарству треба Србији – баланс између регулативе, производње и тржишта

Нови прописи и стандарди биће усклађени са европским, кажу у ресорном министарству. Наглашавају да је од почетка месеца пристигао значајан број сугестија и да је стручна јавност и те како заинтересована за уређење ове области.

Важећи Закон о сточарству донет је још 2009, а последњи пут мењан је пре скоро деценију. Многе његове одредбе су застареле и нису усаглашене са европским законодавством, због чега је потребно усвојити нови акт.

“Новим законским решењем уводи се модел организовања субјеката у сточарству кроз формирање одгајивачких друштава, прописује се начин вођења регистра одгајивачких друштава, њихова права и обавезе, као и основни услови које треба да испуни главни одгајивачки програм. На тај начин ће бити обезбеђена боља контрола продуктивности домаћих животиња и спровођења одгајивачких програма”, наводе у ресорном министарству.

Посебан значај дат је очувању генетских резерви домаћих животиња и биолошке разноврсности у сточарству. Применом одредби европске Уредбе о одгоју животиња које се односе на приплодне домаће животиње и њихове репродуктивне материјале, створиће се услови за једнак третман домаћих произвођача на међународном тржишту.

"За Србију је битно да испуни услове прописане Уредбом о одгоју животиња, како би произвођачи могли да извозе приплодни материјал у земље чланице ЕУ, као и друге земље које поштују ЕУ правила. То се може испунити након контроле спроведене од стране Комисије. Новим законом се повећава утицај одгајивача на спровођење одгајивачких програма и доношење одлука у ком правцу ће се развијати производња, пре свега, у односу на потребе домаћег и страних тржишта", истичу.

Сировине морају да се прераде

Стручњаци кажу да је кључно питање како повећати продуктивност по јединици површине. Тренутно је годишњи приход по хектару у Србији у просеку око 1.000 евра, док развијене земље попут Белгије, Данске и Аустрије имају приход од преко 35.000 евра. Потенцијал домаће пољопривреде је приход од око 100 милијарди долара, што никада није остварено.

"Круг мора да се затвори. Ако произвођачи имају сушну годину, не роде им пшеница и кукуруз, они ће, ипак, остварити профит јер држе пилиће, свиње, тове бикове, имају своју кланицу. То што им је родило прераде и пласирају као готов производ", објашњава проф. др Витомир Видовић са Академије инжењерских наука Србије.

Паритет између биљне и сточарске производње увек је, каже, био најмање један према четири.

"Ако обрађујете један хектар, посејете јечам, имате пет до шест тона. Скинете јечам и пострно посејете кукуруз. Имате на том истом хектару четири до осам тона силаже. Утовите седам бикова, који коштају по 3.000 евра то је 21.000 евра. А ако имате и своју прераду и продавницу онда је приход 35.000-37.000 евра, ако не и више. Да би се свињарство и говедарство развијало, држава мора да обавеже људе који држе земљу да држе стоку", наводи Видовић.

Такође, млекарска индустрија би обавезно морала да има своје фарме, а требало би забранити слободан увоз млека и млека у праху.

Фармери морају да донесу одгајивачки програм

Произвођачи млека кажу да би по њима овај предлог требало да буде повучен из јавне расправе, јер на нацрту закона нису консултовани фармери. Тренутно се у Србији доносе петогодишњи одгајивачки програми.

"Апсурд је да се сваких пет година пише једно исто. Морамо да имамо континуирани одгајивачки програм. Њега треба да креирају и контролишу фармери. Удружење би прихватило и обавезе и одговорности, као и финансирање тога. То је тренутно у рукама главне одгајивачке организације, а њеним радом нико није задовољан. Велика су давања из буџета, а нема ефеката у погледу расног састава и продуктивности", каже Никола Тодоровић из Удружења произвођача млека Србије.

Живинарима би помогле субвенције у износу од пет до 10 динара по предатом пилету

Живинари сматрају да би законом требало увести субвенције по утовљеном пилету.

"Повећани су трошкови радне снаге, енергената, струје. Ми сви радимо услужно и сведени смо на малу зараду, а обавезни смо према фарми 24 сата дневно. Нама би требале субвенције по пилету, као у Републици Српској што постоје, и то у износу од пет до 10 динара по предатом пилету држави", каже Радослав Лукић, живинар из Жабља.

Произвођачи рибе кажу да треба увести условна грла и подстицаје

Произвођачи рибе траже једнак третман са осталим сточарима. За почетак да се установи условно грло, како би могли да конкуришу за закуп државног земљишта.

“Ми смо велики потрошачи електричне енергије, па су нам ту потребни бенефити. Велики смо потрошачи дизела, јер сваке године радимо рекултивацију рибњака. То је скоро па ратарска радња, а они имају регресирано гориво, ми немамо. Такође, већ неколико година нема јавног позива за субвенције за нас. Наш предлог је да то буде по килограму произведене и продате рибе на бази ПДВ-а који је тренутно између 40 и 50 динара”, каже Крум Анастасов, председник групације за рибарство у ПКС.

Србија нема Управу за сточарство

Стручњаци кажу да је кључно формирање Управе за сточарство, која би сарађивала са Управом за ветерину.

"Управа за сточарство би давала податке и говорила да не могу да се дају дозволе за увоз животиња када ми имамо довољно животиња у држави. Имали смо случај да увозник добије дозволу за увоз 100.000 товљеника без рока када то мора да уради. И онда он увози свиње када се повећа цена товљеника, што одмах изазове поремећај на тржишту. Да имамо Управу за сточарство, морали би да се запитају шта се то ради", објашњава Чедомир Кецо из Удружења "Агропрофит".

Инспекција мора да контролише робу на рафовима

Истовремено, треба унапредити и инспекцијске контроле.

"Рад инспекције и контрола промета хране мора другачије да се реши. Не треба да буде вест да је инспекција ишла у фабрику. Па нормално је да ће да иду у фабрику. Суштина је да оде у продавницу, да види шта је из фабрике, из прераде, отишло у продавницу. Инспекција мора да има свој фонд за узорковање и контролу свих производа из трговина", закључује Кецо.

Доношење овог закона представља важан корак у испуњавању обавеза Србије у процесу приступања ЕУ, конкретно у оквиру Поглавља 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика и Кластера 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија. Очекује се да буде усвојен у првој половини наредне године.