Шта значи Путинов потпис на протоколе о реструктурирању дугова Србије

Одлука руског председника да потпише закон о ратификацији четири протокола који стварају правни основ за реструктурирање дугова Србије према Русији представља потврду финансијског кредибилитета Србије, сматрају аналитичари. То је очигледно последица функционисања платног промета између две земље и то је сада пример како може тај аранжман да се измирује, указују стручњаци.

Руски председник Владимир Путин ратификовао је четири протокола као правни основ за реструктурирање дугова Србије Русији. Тиме је практично озакоњено више међудржавних споразума већ потписаних у Москви и Београду.

Реч је о извозним кредитима које је Русија одобрила Србији 2012. и 2019. године, затим финансијском зајму из 2019, а ту је и дуг бивше Југославије чију је отплату Србија преузела.

Протоколима потписаним у новембру прошле године најпре у Москви, а затим и у Београду, постигнут је договор да се на дуг који је доспевао на наплату од марта 2022. до марта 2023. године не обрачунавају пенали или друге камате. Услов је био да се дуг измири у целости, што је Србија и учинила у септембру прошле године.

"То је очигледно последица функционисања платног промета између две земље и то је сада реалност како може тај аранжман да се измирује, а истовремено када говоримо о томе формализује један период између марта 2022. и марта 2023. када је нама одложена комплетна наша обавеза по основу свих ових аранжмана према Руској Федерацији, без икаквих додатних пенала и додатних камата. Значи формализује то све", указује декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић.

Плаћање у рубљама повољније

Уз оцену да је овај потез и потврда финансијског кредибилитета Србије, аналитичари сматрају да је плаћање у рубљама повољније за Србију.

"Ради се о дугу који се враћа у рубљама, што је по мом мишљењу негде позитивна ствар из разлога што ставља српски платни биланс у равнотежу, односно негде се користи та позиција, геостратешка позиција између ЕУ, да кажем Кине и Русије где самим тим смањујемо и ризике својих изложености како кредиторима тако и валутни ризик земље укупно", објашњава аналитичар Никола Сенеши.

За отплату од 1. марта 2022. године до дана потписивања протокола, дуг Србије по извозним кредитима износио је нешто више од 102 милиона долара и готово два милиона евра, финансијски кредит је био 38,3 милиона долара, а обавеза бивше Југославије готово три милиона долара.