Трамп замрзнуо нови пакет санкција Русији, два дана пре ступања на снагу

Током једне седмице 2.730 дронова Оружаних снага Украјине летело је према Московској област, потврдио је градоначелник руске престонице Сергеј Собјањин.

Према његовим речима, снаге противваздушне одбране уништиле су већину ваздушних циљева на удаљеним границама.

(Известија)

Румунске власти послале су поруку упозорења становништву у северном округу Тулча након што је радар открио ваздушну мету изнад територије Украјине, која се кретала ка граници са Румунијом, северно од града Плауру.

Како је пренео Диги24, два борбена авиона Ф-18 шпанских ваздухопловних снага, ангажована у оквиру појачаног надзора ваздушног простора, полетела су из 57. ваздухопловне базе Михаил Когалничану.

Национални војни командни центар обавестио је Генерални инспекторат за ванредне ситуације ради узбуњивања становништва. Ваздушна узбуна укинута је у 2.30 часова.

Према саопштењу румунског Министарства националне одбране, није било упада у румунски ваздушни простор.

(Танјуг)

Русија је гађала Запорожје и Криви Рог балистичким и крстарећим ракетама. Оба града су претрпела штету има повређених, известили су шефови ОВА Запорошке области Михаил Семикин и Дњепропетровске Александар Ганжа.

Узбуна се огласила у Кијеву и већини региона пре пет ујутру, након чега је Ратно ваздухопловство упозорило на балистичке ракете у правцу оба града.

Након тога, експлозије су потресла оба града. Према доступним извештајима, непријатељ је такође лансирао крстареће ракете "калибар" из Црног мора на Криви Рог, а дронови су примећени на небу изнад града.

Наводи се да је пројектил погодио отворено подручје усред стамбених насеља у Запорожју. Експлозија је оштетила високе зграде, а аутомобили су се запалили на улици.

Руско Министарство одбране је саопштило да су погођени велики индустријски објекти у Кривом Рогу, металуршки комбинат и Запорожју, "Запорожстаљски челичан", део "Рината Ахметова SCM група", „Запорожтрансформатор ПА" као и електрична трафостаница у Житомиру. 

(Унијан, Известија)

Одлука администрације америчког председника Доналда Трампа о суспензији санкција против Русије је важан и заиста историјски тренутак, изјавио је Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством.

"Суспендовање Грејамовог закона од стране Трампове администрације је важан и заиста историјски тренутак", написао је Дмитријев на свом Телеграм каналу, преноси агенција РИА Новости.

Напоменуо је да је овај закон, који је претрпео радикалне негативне измене након смрти сенатора, могао ефикасно потпуно да заустави економску сарадњу између Русије и Сједињених Држава, наносећи озбиљну штету пре свега америчкој економији и глобалним тржиштима.

Дмитријев је нагласио да економска сарадња између Русије и Сједињених Држава задовољава интересе обе земље, доприноси глобалној економској стабилности и ствара основу за изградњу поверења и постизање трајног мира.

"Уместо санкција и конфронтације, потребан нам је дијалог, обострано корисна сарадња и заједничка одговорност за глобалну стабилност“, закључио је специјални представник руског председника.

(РИА Новости, Танјуг)

Руско Министарство одбране саопштило је да су током снаге противваздушне одбране пресреле и уништиле 610 украјинских беспилотних летелица с фиксним крилима.

Беспилотне летелице су неутралисане над територијама Лењинградске, Новгородске, Тверске, Брјанске, Белгородске, Курске, Орелске, Калушке, Вороњешке, Ростовске, Смоленске, Тулске и Московске области, Ханти-Мансијског аутономног округа, Краснодарске Покрајине, Крима и над Црним морем.

(Интерфакс)

Руски напад је оставио Виницу потпуно без струје. Стручњаци тренутно процењују обим штете у граду. Градоначелник Сергеј Моргунов  је потврдио да критична инфраструктура у граду ради на резервном напајању.

"Током нестанка струје, електрични превоз неће саобраћати. Међутим, на улицама ће бити више аутобуса и минибусева", обавестио је Моргунов.

(Унијан)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп замрзнуо је нови пакет санкција против руске економије, само два дана пре него што је требало да ступи на снагу, наводећи да је таква одлука у националном интересу САД.

У извршној наредби потписаној касно синоћ, Трамп је навео да је Конгресу потврдио да је замрзавање "у овом тренутку у националном интересу Сједињених Америчких Држава", али није објаснио разлоге за ту одлуку, преноси Си-Ен-Ен.

Блумберг наводи да је Трамп одустао од спровођења високих царина повезаних са извозом руских енегената пошто би те мере закомпликовале његова настојања да смањи цене дизела уочи америчких избора на половини мандата. Директовом су царинске тарифе и даље формално наметнуте, али је њихова примена обустављена, што значи да би Трамп могао да их примени касније уколико то буде одлучио, објашњава Блумберг.

Трамп је лично потписао закон о новим санкција против Русије прошлог месеца, али је одлуку о замрзавању донео само два дана пре него што је закон требало да ступи на снагу, указује АП, подсећајући да је закон назван по покојном сенатору из Јужне Каролине Линдзију Грејаму, а циљ је био да се брже заустави доток финансијских ресурса за рат Русије против Украјине.

Према раније усвојеним мерама, Трамп је имао рок од 30 дана да уведе царине од 100 одсто на сву робу пет купаца руске сирове нафте, а санкције би погодиле бројне руске ентитете и наметнуле би царине од 500 одсто на сав амерички извоз руских енергетских производа. Тај рок је требало да истекне сутра, 18. октобра.

Неочекивана Трампова одлука је донета недељу дана након што је он саопштио да су САД пристале да купују дизел од Русије у покушају да снизе глобалне цене енергената, упркос томе што ће то потенцијално нанети штету Украјини у рату са Русијом.

Најновији Трампов потез је изазвао критике америчких демократа и додатно појачао забринутост због све затегнутијих односа Вашингтона и Кијева. Демократска сенаторка Елизабет Ворен критиковала је тај потез, оценивши да Трамп тиме слаби притисак на Кремљ. 

(CNN, Bloomberg, Танјуг)

Руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном јуче са папом Лавом XIV, објављено je на веб-сајту Кремља.

Како се наводи, папа је изразио дубоку забринутост због хуманитарне ситуације у Олешком, Херсонска област. Такође је потврдио посвећеност Свете Столице иницијативама и дијалогу усмереним на постизање мира.

Руски лидер је захвалио папи на његовој спремности да допринесе решавању сукоба и његовим напорима у хуманитарној сфери.

Путин је такође подржао намеру Ватикана да помогне у обезбеђивању безбедности становника града и организовању испоруке виталних залиха. Стране су се сложиле да сарађују по овом питању.

Кремљ је истакао да је разговор био конструктиван и обострано поштован.

Ватикан њуз је пренео да је папа позвао Путин да прогласи локални прекид ватре у Олешку како би се евакуисали цивили

"Током разговора, Свети отац је изразио дубоку забринутост због тешке хуманитарне ситуације у граду Олешки у Херсонској области и позвао на прекид ватре како би се осигурала испорука хране и медицинске помоћи, као и добровољна и безбедна евакуација цивилног становништва", наводи се у саопштењу Ватикана.

(Известија, Vatican news)

Лидери Европске уније затражили су од Европске комисије да представи предлог за покривање додатних финансијских потреба Украјине у наредној години, изјавио је председник Европског савета Антонио Коста.

Он је то рекао након састанка са лидерима ЕУ у Бриселу.

"Тражимо од Комисије да представи предлог за покривање додатних финансијских потреба Украјине за 2027. годину", навео је Коста.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је, говорећи о подршци ЕУ Украјини, да је та помоћ важнија него икада, јер, како је навела, Русија ставља на искушење отпорност Украјине и угрожава њену економију.

Фон дер Лајен је нагласила, на заједничкој конференцији за новинаре са Костом након завршетка састанка Европског савета, да ЕУ убрзава пружање помоћи Украјини у вези са њеним најхитнијим потребама.

"Зајам за подршку Украјини даје резултате. У оквиру одбрамбене компоненте тог зајма већ смо исплатили готово 16 милијарди евра", навела је Фон дер Лајен, истичући да Брисел наставља да подржава украјински буџет.

Она је рекла да до краја године може да буде исплаћено још 17 милијарди евра Украјини, под условом да Кијев спроведе неопходне реформе.

"Европа чини много. Али стварност је једноставна: све док се овај рат наставља, финансијске потребе Украјине наставиће да расту", истакла је Фон дер Лајен, наводећи да тренутно ЕУ и њене државе чланице обезбеђују 80 одсто спољне помоћи Украјини.

(Танјуг)