Зеленски: Украјина се осећа изданом од САД, веома је болно када Трамп изабере погрешну страну

Словачки премијер Роберт Фицо изјавио је да ће заједничка словачко-руска економска комисија заседати 25. октобра, док је за 5. новембар најавио међувладин састанак Словачке и Украјине у Лавову, истичући да његова влада води политику сарадње "на све четири стране света".

"Да не буде никаквих изненађења, 25. ће бити одржана и заједничка економска комисија са Руском Федерацијом", рекао је Фицо, преноси словачки лист СМЕ.

Фицо је потврдио и да ће међувладин састанак Словачке и Украјине бити одржан 5. новембра у Лавову.

Према његовим речима, међу главним темама биће пројекти хуманитарне помоћи, обнова граничних прелаза, као и отварање школе за украјинску децу у Братислави.

(Танјуг)

Власник компаније "СпејсЕкс" Илон Маск изјавио је да ограничења брзине и коришћења система "Старшилд", војне верзије сателитске мреже "Старлинк", одређује америчка војска, а коначну одлуку доноси председник Сједињених Америчких Држава, након што је Украјина пријавила да су нова ограничења повезивања ометала њене војне операције.

Маск је на друштвеној мрежи Икс навео да је "Старшилд" у власништву америчке владе и под њеном контролом, одговарајући на позиве украјинских званичника да се обнови пуна доступност сателитске везе.

"Системи 'Старшилд' су у власништву америчке владе и под њеном контролом. Сва ограничења брзине или коришћења одређује америчка војска, а коначну одлуку доноси председник САД", написао је Маск.

Он је додао да је "Старлинк" намењен цивилним и одбрамбеним активностима и да не може да се користи за офанзивне војне операције, оцењујући да би таква употреба била непримерена за комерцијалну компанију.

Маск је, наводи Би-Би-Си, реаговао након што су украјински званичници, укључујући украјинског председника Володимира Зеленског, затражили обнову пуне функционалности система.

(BBC) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је вечерас да неће поднети оставку и да одржавање избора у Украјини тренутно није могуће због сталних руских напада и безбедносних ризика.

Он је, у интервјуу с британским новинаром Пирсом Морганом, такође истакао да сматра да је његова дужност да настави да води земљу док траје рат и одбацио могућност да се повуче са председничке функције.

"То је моја одговорност", рекао је Зеленски.

Говорећи о могућности одржавања избора, који су у Украјини били предвиђени за 2024. годину, Зеленски је навео да такав процес тренутно није могуће безбедно организовати због руских напада, укључујући ударе ракетама и беспилотним летелицама.

Он је указао и на то да се велики број украјинских војника налази на фронту, док су милиони грађана напустили земљу.

"Не можемо да бирамо председника без војника, јер они дају и дали су своје животе. Они први морају да гласају и мислим да је то праведно", рекао је украјински председник.

На питање да ли верује да има подршку украјинског народа, одговорио је потврдно, наводећи да Украјинце уједињује заједнички циљ одбране земље.

"Сви смо Украјинци и сви смо на једној страни. Имамо само једног непријатеља, а то је Русија", рекао је Зеленски.

Он је оценио да је и у интересу руског народа да се рат заврши, али је указао на то да Москва мора да промени приступ како би било могуће успоставити трајни мир.

Председник САД Доналд Трамп рекао је у суботу да би Украјина требало да добије новог председника ''који може да постигне договор'', поново критикујући Зеленског због напада на руске рафинерије нафте и њиховог утицаја на светско тржиште дизела.

(Танјуг) 

Украјински дрон избацио је муницију на приватну кућу у селу Червона Пољана у Херсонској области, при чему су повређени жена и њено једанаестогодишње дете, саопштио је регионални омбудсман за људска права Серхиј Георгијев.

Дете је задобило лакше повреде. Прва помоћ указана му је у Централној окружној болници у Горностајевки, након чега је пребачено у болницу у Нижњим Серогозима.

Према речима главног лекара те болнице, живот детета није угрожен и оно је задржано на даљем медицинском надзору.

Жену су прегледали лекари, након чега је пуштена на кућно лечење.

(Известија)

Украјина се осећа изданом од стране Сједињених Америчких Држава и губи Америку, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски у интервјуу са британским новинаром Пирсом Морганом.

"Веома је болно када амерички председник Доналд Трамп изабере погрешну страну. Не смета нам ако остане неутралан, али ако сте неутрални, онда морате и да останете неутрални", рекао је Зеленски.

Одговарајући на Морганово питање да ли се осећа изданим због споразума о испоруци дизел-горива између САД и Русије, Зеленски је изразио жаљење због губитка снажног партнера.

"Жао ми је што губимо снажног партнера", поручио је украјински председник, додајући да његова земља "губи Америку" без сопствене кривице. Како је навео, украјинске власти не желе да "продају своју земљу" нити да је третирају као пословни подухват.

 (Известија)

Шест особа је погинуло, а 13 је повређено, међу којима и једно дете у данашњем руском нападу на град Луцк на западу Украјине, саопштила је Државна служба за ванредне ситуације Украјине.

Једна особа налази се у критичном стању.

(Укринформ) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је у Лондону да је Украјина спремна за примирје и преговоре са Русијом, али да најновији руски напади на украјинску територију показују наставак ескалације сукоба упркос разговорима о могућем енергетском примирју.

"Спремни смо за било какво примирје. Од самог почетка руске окупације били смо спремни да зауставимо овај рат, седнемо и разговарамо. Сваки дијалог је бољи од напада", рекао је Зеленски.

Он је оценио да наставак руских напада није у складу са идејом енергетског примирја и указао на потребу заштите украјинске инфраструктуре и становништва.

(Суспилне)

Украјина наставља нападе на руске рафинерије нафте, а данас су на мети биле две рафинерије у Саратовској и Рјазањској области, изјавио је заменик премијера Русије Александар Новак.

"Према подацима Министарства енергетике и компанија, кијевски режим је данас извео напад на две рафинерије нафте – у Саратовској и Рјазањској области", рекао је Новак.

Он је оценио да украјинска страна не показује спремност да прихвати енергетски прекид ватре.

Видимо да украјинска страна не показује никакве назнаке да прихвата енергетски прекид ватре", рекао је Новак на маргинама форума Руска енергетска недеља, преноси РИА Новости.

Новак није прецизирао о којим рафинеријама је реч.

(Танјуг) 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да би било боље да се напредне технологије, попут сателитског система "Старлинк", не користе у војне сврхе.

Коментаришући извештаје о ограничењима у раду тог система у Украјини, Песков је рекао да такве технологије не би требало користити за војне операције.

Украјински званичник Сергеј Стерненко претходно је саопштио да је током ноћи ограничен рад терминала "Старлинк".

Лист Фајненшел тајмс објавио је, позивајући се на украјинске званичнике и војне изворе, да су ограничења довела до прекида неколико операција украјинских оружаних снага.

(Financial Times, Спутњик,Танјуг)

Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул изјавио је да не види значајно смањење америчке подршке Украјини и да очекује да ће Вашингтон наставити да пружа помоћ Кијеву.

Вадефул је оценио да САД с правом инсистирају на преговорима између Русије и Украјине пренео је Ројтерс.

Он је истакао да је потребан прекид ватре како би се омогућио цивилни бродски саобраћај у Црном мору.

Тензије између Вашингтона и Кијева појачане су након објављивања америчко-руског договора о дизелу, наводи агенција. Како је наведено 10. октобра, украјинска делегација је скратила посету Сједињеним Америчким Државама и одустала од другог круга преговора са представницима администрације америчког председника Доналда Трампа, након што је Трамп објавио да је са руским председником Владимиром Путином постигао договор о пласирању дизела на светско тржиште, објавио је Фајненшел тајмс.

(Reuters, Financial Times)

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да је кијевски режим слеп, губи се и паничи без америчких обавештајних података, али је чудно очекивати било шта друго када се бахато понашаш према спонзорима.

"'Зелена ваш' је огорчена недостатком обавештајних података од Американаца. Без њих, она је слепа, губи се и паничи. А шта је очекивала? Када се бахато понашате према спонзорима, они се љуте", истакао је Медведев на друштвеним мрежама, преноси Спутњик.

Како је објаснио, амерички председник Доналд Трамп није бивши немачки канцелар Олаф Шолц, он не жели да буде предмет исмевања и не воли када га нападају "крвопије".

Зеленски је раније данас, коментаришући последице руских напада на Кијев, изјавио да Украјина није добила обавештајне податке о лансирању балистичких ракета. Касније су медији објавили да је америчка страна то објаснила неповољним временским условима.

(Танјуг, Спутњик)

Председник Русије Владимир Путин упозорио је да сајбер претње у условима спољне хибридне агресије достижу нови ниво и да су на удару системи од виталног значаја за функционисање друштва и државна управа.

"Очигледно је да са развојем дигитализације, у условима директне и хибридне спољне агресије са којом се суочавамо, на нови ниво прелазе и сајбер претње усмерене на економију, логистику, транспорт, социјалну сферу, системе од виталног значаја за функционисање друштва и државну управу", рекао је Путин, преноси Спутњик.

Он је истакао да Русија систематски и доследно развија дигиталну инфраструктуру економије и спроводи њену платформизацију, као и да јача свој суверенитет у свим областима. Поред тога, како је навео, уводе се напредна решења у области складиштења, обраде и преноса података.

(Танјуг, Спутњик) 

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да НАТО не види непосредну претњу по своју територију и да нема доказа да Русија намерава да нападне неку чланицу Алијансе.

Руте је током посете Талину похвалио Естонију због издвајања пет одсто бруто домаћег производа за одбрану и подршке Украјини, истичући да та земља поставља стандарде за остале чланице НАТО-а, пренео је естонски јавни сервис.

Он је додао да руски хибридни напади неће застрашити савезнике.

Естонски премијер Кристен Михал је рекао да би чланство Украјине у НАТО-у дугорочно представљало најснажнију безбедносну гаранцију за Естонију. 

(Танјуг)

Специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев изјавио је данас да ће економска сарадња између Русије и Сједињених Америчких Држава бити настављена, укључујући и друге могућности осим споразума о дизел-гориву.

"Видимо да ћемо наставити економску сарадњу, као што нам је председник Русије Владимир Путин наложио. Ово није само споразум о дизелу, већ и многе друге могућности за економску и инвестициону сарадњу са Сједињеним Америчким Државама, које су корисне за Русију, САД и глобална тржишта", рекао је Дмитријев новинарима.

(Интерфакс)

Портпарол руског председника Дмитриј Песков оценио је да председник Сједињених Америчких Држава (САД) Доналд Трамп улаже напоре да украјинска криза буде решена мирним путем, а да европске земље продубљују тај сукоб.

"Европске земље саботирају споразуме између Русије и Сједињених Држава и чине све да осигурају да се рат у Украјини настави", рекао је Песков новинарима у Москви, пренела је агенција РИА Новости.

Казао је да Москва пажљиво прати медијске извештаје о могућности ограничавања америчке помоћи Кијеву, али да је прерано за извођење било каквих системских закључака.

(Танјуг)

Европска унија се последњих деценија суштински променила, а њено проширење више не подразумева могућност да нове чланице задрже неутралан статус, већ европске интеграције за земље Западног Балкана подразумевају и прихватање антируске политике Брисела, изјавила је данас портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Захарова је истакла да је начин на који ће балканске земље градити односе са Европском унијом њихов суверени избор, али је подсетила да оне већ деценијама чекају на чланство, преноси Спутњик.

Додала је да је Албанија на европском путу од 2000. године, Северна Македонија од 2004, Црна Гора од 2008, а Србија од 2009. године.

"За то време Европска унија се, наравно, значајно променила. И то никако набоље. Реч је и о економским показатељима и о начину деловања на међународној сцени", оценила је Захарова.

Она је оценила и да убрзана милитаризација Европске уније, неуспешна миграциона политика и, како је навела, потпуно ирационално одустајање од трговинске и енергетске сарадње са Русијом имају изузетно негативне последице по социјално-економску ситуацију у Европи.

Као пример слабљења привлачности ЕУ навела је референдум на Исланду у августу, тврдећи да су се грађани те земље изјаснили против обнављања преговора о чланству у Унији.

Захарова је посебно упозорила на то да се Европска унија све више претвара у војни блок, док Русију проглашава главном егзистенцијалном претњом, чак и у периоду након окончања сукоба у Украјини.

Према њеној оцени, такав заокрет суштински је променио сам карактер проширења Европске уније.

"Овај процес више ни на који начин не подразумева могућност да нове чланице задрже неутралан статус", нагласила је Захарова.

Она је истакла да чак и перспектива скорог приступања Европској унији аутоматски подразумева неопходност усклађивања са антируским курсом Брисела што, према њеним речима, укључује увођење санкција Русији, свеобухватну подршку властима у Кијеву и прихватање других конфронтационих спољнополитичких циљева и задатака, који се не поклапају увек са националним приоритетима земаља кандидата.

"Надамо се да земље Западног Балкана виде и анализирају ове промене у Европској унији и да јасно сагледавају последице европских интеграција по сопствене националне интересе и благостање својих грађана", поручила је Захарова.

(Танјуг, Спутњик)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је Русија током ноћи употребила 39 балистичких ракета и више од 120 дронова за нападе на енергетску и критичну инфраструктуру у Кијеву, Кијевској области и Харкову. 

"Циљани руски балистички ракетни напад посебно на енергетску инфраструктуру, управо ону инфраструктуру која је обухваћена примирјем које је објавио амерички председник. Удар је био у потпуности намеран и демонстративан по својим размерама, Русија никада раније није показала тако очигледно непоштовање према Сједињеним Државама", рекао је Зеленски у објави на платформи X.

Он је казао да то показује да "Русија не сматра изјаве америчког председника снажним".

"Нажалост, најмање 600.000 људи је сада без струје. Нестанци струје могли би постати још распрострањенији. Нажалост, постоји значајна штета на објектима и опреми, на 26 објеката нашег електроенергетског система и четири објекта у нафтно-гасном сектору", истакао је Зеленски.

Додао је да је "трагично што је било смртних случајева и повреда" у руским нападима. "Молимо Америку и сваког у свету ко не затвара очи пред стварношћу да одговори, и да одговори снажно.

Русија је пропустила прилику за деескалацију и очигледно је изабрала да настави свој луди рат уништења. Молимо председника Трампа да уведе снажне санкције Русији, посебно зато што закон Линдзија Грејама, који је недавно усвојен и потписан, овлашћује и регулише такве мере", казао је Зеленски.

Он је оценио да "амерички председник има све ефикасне и неопходне алате да приближи мир кроз снагу, правду и притисак на агресора".

"Тражимо додатне пакете ракетних пресретача 'патриот' за Украјину. Сасвим је фер да кажемо Сједињеним Државама, Европи и свим нашим партнерима да ниједна земља на свету не би требало да буде остављена сама да се суочи са тако поремећеним и проратним актером као што је Русија.

Захвалан сам свима који помажу Украјини! Мир може да дође само кроз снагу и молимо Америку да се сети овог Регановог принципа", истакао је Зеленски, поменувши изјаву бившег америчког председника Роналда Регана.

Вашингтон има различите полуге притиска на Украјину ако Кијев покуша да поремети споразум САД и Русије о дизел гориву, изјавио је данас амбасадор руског Министарства спољних послова Родион Мирошник.

Он је за "Известију" рекао да би, као одговор на такав покушај Кијева, амерички председник Доналд Трамп могао да ограничи пренос обавештајних података Кијеву.

"САД пружају обавештајне податке; нико то не крије, и стога се значајан део удара, укључујући и оне усмерене на енергетски сектор Русије, изводи коришћењем координата које пружају амерички сателити или обавештајне агенције. Стога, непружање ове врсте података могло би веома значајно, и веома брзо, да омете способност Кијева да изводи такве ударе. Европске обавештајне агенције нису у стању да у потпуности замене ову функционалност америчких“, навео је руски дипломата.

На тај начин је Мирошник одговорио на питање како би Трамп могао да реагује ако украјински председник Володимир Зеленски одлучи да поремети споразум о дизелу између Русије и Сједињених Држава.

Истовремено, нагласио је да могући кораци Вашингтона нису ограничени само на обавештајну сферу.

"Овде је у игри читав низ других фактора. То укључује испоруку оружја, уговарање и утицај на финансирање ових пројеката. Другим речима, Американци имају и скривене и отворене полуге које могу значајно утицати на позицију Украјине“, закључио је Мирошник.

Трамп је изјавио у уторак да Сједињене Државе настављају да деле обавештајне податке са Украјином. Међутим, како је Си-Ен-Ен пренео у понедељак, Пентагон и Стејт департмент САД упозорили су Кијев током викенда на спремност Вашингтона да престане са дељењем обавештајних података, указује агенција РИА Новости.

Председник Украјине Володимир Зеленски је касније потврдио да западни партнери Украјине нису пружили Кијеву обавештајне податке о лансирању ракете у уторак увече.

Руски председник Владимир Путин разговарао је у петак телефоном са својим америчким колегом Доналдом Трампом, који је потом изјавио да је током разговора постигнут договор о испоруци дизел горива из Русије.

Изјавио је и да су Сједињене Државе веома задовољне што добијају руско дизел гориво и да им је оно потребно. Трамп је раније изразио незадовољство неспремношћу Зеленског да преговара о миру и оконча нападе на руске рафинерије нафте, рекавши да је Украјини потребан нови лидер.

Румунско Министарство националне одбране саопштило је данас да су због три дрона, која су летела у близини града Вилково на територији Украјине, у близини границе са Румунијом, јутрос подигнута два авиона Ф-16 и војни хеликоптер, како би пратили ситуацију.

"У среду, 14. октобра, ујутро радарски систем за надзор Министарства националне одбране открио је ваздушне циљеве који су се кретали у близини села Вилково, на територији Украјине, у близини границе са Румунијом", наводи се у саопштењу Министарства, које преноси портал Диги 24.

Упозорење на могућ упад дронова, РО-алерт, издато је у северном румунском округу Тулча у 6.39. Након што су подаци система радарског надзора показали да три дрона нису ушла у румунски ваздушни простор, узбуна је укинута у 7.58.

(Диги 24, Танјуг)

Британски премијер Енди Барнам данас ће дочекати украјинског председника Володимира Зеленског у Даунинг стриту у знак подршке тој земљи која је, како је раније најавио, "чврста као стена".

Очекује се да ће Барнам искористити посету Зеленског да најави убрзање војне подршке Украјини и да обећа даље санкције које су усмерене против Москве, преноси Скај њуз.

Барнам је, пред састанак са украјинским председником, рекао да ће Велика Британија остати уз Украјину "колико год буде потребно".

Убрзана подршка ће довести до бржих испорука британских лаких вишенаменских ракета Украјини, које су се показале ефикасним против руских млазних дронова, а Велика Британија ће, такође, позвати своје савезнике да повећају притисак на Русију.

Барнам је затражио од министара да израде додатне пакете санкција Русији, као и војне помоћи и фискалне мере за хитну подршку Украјини у наредним недељама.

"Моја порука украјинском народу не би могла бити јаснија. Уз вас смо колико год то буде потребно и ићи ћемо даље и брже у нашој подршци како бисмо подржали вашу храбру борбу за мир у Европи. То није само исправно, већ је и неопходно. Не сме се дозволити да руска агресија успе на нашем континенту", рекао је Барнам пре састанка са Зеленским.

Састанак између Барнама и Зеленског уследиће након "веома тешких дана", према оцени британског министра спољних послова Еда Милибанда, што се односи на одлуку америчког председника Доналда Трампа да ублажи санкције на руски дизел.

Та одлука, која је донета уочи избора у Сједињеним Америчким Државама на половини мандата, довела је до обновљених тензија између Вашингтона, Кијева и његових савезника, међу којима је и Велика Британија.

(Танјуг, Скај њуз)

Суђење бившем украјинском војном официру оптуженом за организовање тајне операције дизања у ваздух гасовода "Северни ток" почеће данас у Немачкој.

Осумњичени, чије је име само делимично откривено као Сергиј К., оптужен је да је предводио групу украјинских агената (укључујући рониоце и стручњака за експлозиве) да изврше један од највећих напада на инфраструктуру у модерној историји, јавља Ројтерс.

Ово суђење ће бити прва прилика да се јавно представе докази прикупљени током дуготрајне истраге.

"Сама истрага је створила незгодну ситуацију за немачку владу, како дипломатски тако и политички, јер Берлин наставља чврсто да подржава Украјину, упркос томе што истрага указује на умешаност Кијева у злочин“, написала је публикација.

Напомиње се да је, према тужилаштву, Сергиј К. ухапшен 2025. године у Италији, заједно са другим војним особљем, планирао тајну операцију у име неидентификованих украјинских владиних агенција.

(Ројтерс)

Украјинско ратно ваздухопловство наводи да је Русија покренула ракетне нападе на неколико украјинских градова. Експлозије су се чуле у Кијеву и Кијевској области, а због ракетне претње издато је упозорење на ваздушни напад.

У ноћи 14. октобра, руске снаге су покренуле масовни ракетни напад на Украјину. Кијев је био главна мета, али су угрожени били и Житомир, Бела Црква и Полтава. Експлозије су се чуле и у Харкову и Дњепру.

Према подацима украјинског ратног ваздухопловства, ваздухопловне снаге су детектовале прва лансирања балистичких ракета према престоници у 4.39 ујутру. Експлозије су се убрзо чуле у Кијеву и Кијевској области.

Након што је пријављена још једна ваздушна мета велике брзине, експлозије су се поновиле, преноси Унијан.

(Унијан)

Грађанима Црне Горе биће потребне визе за улазак у Русију и то због одлуке Подгорице да укине безвизни режим за руске држављане, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Сходно томе, црногорски грађани ће такође морати да добију визе за путовање у Русију. Ова одлука Подгорице очигледно штети црногорским интересима", рекла је Захарова за лист "Известија", коментаришући увођење визног режима за Русе почев од 1. новембра.

Како је оценила, "у име европских нада, дугогодишња достигнућа у руско-црногорским односима се константно уништавају, а економским последицама таквих корака се не посвећује дужна пажња".

Према њеним речима, нове мере Подгорице ће смањити туристичке токове из Русије, наштетити црногорским предузећима и довести до погоршања инвестиционе климе у земљи.

"Истовремено, наравно, бесмислено је да црногорске власти очекују надокнаду од Брисела за неизбежне губитке", додала је она. Захарова је рекла да процес интеграције у ЕУ, који је подстакао Црну Гору да уведе визе за Русе, "више ни на који начин не подразумева могућност да нове чланице задрже неутралан статус".

"Надамо се да ће земље Западног Балкана видети ове промене у ЕУ, анализирати их и јасно разумети последице европских интеграција по сопствене националне интересе и добробит својих грађана", закључила је портпаролка руског Министарства спољних послова.

(Танјуг, Известије)

У руским нападима балистичким ракетама на Кијев током протекле ноћи погинуле су три особе, а повређено је више од 20, док је због напада на енергетске системе привремено обустављен електрични саобраћај у делу града, саопштили су данас локални званичници.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко изјавио је да су мете руских напада били пре свега објекти у Голосејевском и Десњанском округу тог града, преноси Укринформ.

"У Десњанском округу 21 повређена особа, међу њима је и осмогодишње дете, 16 повређених је хоспитализовано. Четворо повређених је у тешком стању. Једна особа је преминула", казао је Кличко.

Кијевпастранс је у објави на Телеграму саопштио да је због руског напада електрични саобраћај привремено обустављен у два округа Кијева.

"Због ноћашњег напада на Кијев, електрични превоз у Дарничком и Печерском округу је привремено обустављен", наводи се у објави. Мета руских напада током протекле ноћи био је и логистички центар највећег украјинског ланца супермаркета за уређење дома "Епицентар", саопштила је та компанија у објави на Фејсбуку.

"Непријатељ је учинио све да уништи последњи велики логистичко-дистрибутивни центар компаније 'Епицентар', који се налази у Хмељницком. Десет напада у једном дану. Пет пожара великих размера! На крају, непријатељ је успео да оствари свој циљ, пожар је уништио око 85 одсто робе која је била ускладиштена унутра. Око три десетине дронова на небу спречило је гашење пожара", наводи се у саопштењу.

У саопштењу се додаје да у нападу и пожару нико од запослених није повређен, али да је за компанију ово ударац "чије је размере тешко чак и схватити".

"Епицентар" је подсетио да су у руским нападима претходно потпуно уништена још два њихова највећа логистичка комплекса – у Кијеву и Кијевској области. 

(Танјуг, Укринформ)