Глодари, болести и премало кише - сви изазови у овогодишњој производњи пшенице

Пољопривреник Душан Јанков из Елемира земљу ради са сестрићем и заједно су јесенас пшеницом посејали 90 јутара. Због временских прилика део су сејали у другој половини октобра, а део у новембру. Пшеница је, објашњава, лепо никла, али убрзо су проблеме почели да праве глодари.

“На појединим потезима нашег атара пшеница је баш добра. Међутим, на делу од Елемира према Михајлову, Меленцима и Зрењанину најезда мишева је била невероватна. Бацали смо 50 килограма затроване пшенице по јутру. То је била рупа до рупе од мишева. На неким парцелама штета од глодара је и до 20 одсто. Оно што смо спасили сада не изгледа лоше”, каже Душан Јанков, пољопривредник из Елемира.

У овом тренутку на његовим парцелама пшеница је у фази другог коленца. Још је нису третирали против болести и корова, јер за то чекају препоруку стручњака.

“Болести има мало. Појављују се рђа и пепелница, али није ништа страшно. Ја заиста много сарађујем са ПСС баш око заштите, слушам препоруку струке и могу рећи да сам презадовољан. Прошле године сам имао принос по јутру око 4,5 тоне пшенице. Имали смо три третирања, али дало је резултате”, објашњава наш саговорник.

Здравствено стање пшенице зависи од низа фактора

Ове године производња пшенице је, кажу стручњаци, веома изазовна, ако се имају у виду значајна појава глодара током јесени и зиме, температурне осцилације и разлике у падавинама, као и појава корова и болести.

“Током ове сезоне имали смо два месеца, октобар и фебруар, када су просечне температуре прелазиле вишегодишње вредности. Јануар је био много хладнији у односу на прошлу годину. Укупне падавине биле су мање, а сетва је каснила за око десетак дана. Произвођачи су донели добру одлуку и сејали након падавина, махом у другој декади октобра”, објашњава Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин.

За овогодишњу производњу, каже, осим појаве глодара карактеристична је инвазивна појава зимских корова попут веронице и мишјакиње који су имали приличну покровност на парцелама. Због тога је била неопходна ранија интервенција сузбијања и раздвојена примена од фунгицидног третмана.

На територији средњег Баната усеви пшенице налазе се у фази порасата стабљике до другог коленца. Здравствено стање зависи од локалитета производње, времена сетве, примењене агротехнике и избора сортимента.

“Визуелним прегледима пшенице на позицијама праћења уочено је присуство сиве пегавости листа пшенице на 15 до 20 одсто биљака. Лисна рђа захватила је од 5 до 10 процената биљака, жута лисна рђа од 3 до 5 посто, а пепелница жита од 10 до 15 одсто биљака. Присуство симптома поменутих патогена је израженије код усева из ранијих рокова сетве, а услови који тренутно владају у производњи погодују даљем развоју и ширењу патогена”, каже Парађеновић.

“Код доношења одлуке за третман веома је важна тачна дијагностика симптома и интензитет инфекције од чега зависи и избор фунгицида”, додаје наша саговорница.

Временске прилике убрзале развој пшенице

Пшеница која је сејана у оптималном року, кажу стручњаци, прешла је из фазе бокорења у фазу влатања, када долази до интензивне акумулације суве материје и пораста у стабло.

“Код значајног броја пољопривредних произвођача њиве су засејане изван оптималних рокова, односно у новембру, па чак код мањег броја произвођача и у децембру. Ти усеви добрим делом заостају у односу на усеве из октобарске сетве. Пшеница сејана у новембру је у фази бокорења и током наредних дана, у зависности од рока сетве и временских услова, очекујемо да и ови усеви уђу у фазу влатања”, каже др Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство.

На основу досадашњих временских прилика, објашњава, може се слободно тврдити да је у току једна од најтоплијих сезона у новијој историји, како у свету, тако и код нас.

“Тренутно су залихе влаге нешто ниже у сетвеном слоју, док је ситуација у дубљим слојевима мало повољнија. То је, пре свега, резултат високих падавина током јесењег дела сезона и добрих залиха зимске влаге. Недостатак падавина у фебруару и марту на северу и у централном делу земље, такође, има утицај на развој вегетације и добрим делом може утицати на даље формирање приноса жита”, истиче наш саговорник. 

Уколико поредимо овогодишње усеве са стрним житима сејаним током претходних сезона када су падавине биле значајно више и температуре ниже, мора се нагласити да је вегетација значајно убрзана.

“Пшеница је кроз различите фенофазе, попут фазе ницања, раног пораста и бокорења прошла значајно брже, током краћег временског периода. То је праћено нешто нижом акумулацијом биомасе у овој сезони. Ипак, фаза влатања је кључна за даље формирање приноса. Понављам и да ће временске прилике и мере неге утицати на даље формирање приноса”, каже Миросављевић.

Приноси много зависе од предузетих агротехничких мера

Примена агротехничких мера, пре свега, зависи од стања усева.

“Код усева из каснијих рокова сетве, уколико су подаци анализе земљишта показали да је неопходно применити азотна ђубрива у две дозе, препоручује се да се уради друга прихрана са одговарајућим брзоделујућим азотним ђубривима”, објашњава наш саговорник.

“Имајући у виду високе температуре и фазу развоја пшенице код усева из ранијих рокова сетве препоручује се примена хербицидног третмана како би се омогућио неометан раст и развој усева у наставку сезоне. Када је реч о присуству патогена важно је пратити стање на парцелама и уколико је неопходно, применити препоручене дозе одговарајућих фунгицида. Први фунгицидни третман је већ примењен код значајног броја произвођача”, додаје овај стручњак Института за ратарство и повртарство.

У наредном периоду пшеници би, кажу стручњаци, највише одговарало да се температуре устале и да нема великих осцилација. Будући да се усеви налазе у фази влатања када се формира број цветова у самом класу, не би било добро да имамо нагло и значајно захлађење, јер би то могло да доведе до страдања цветова и мање плодности класа.

У појединим регионима, попут Срема, Баната и Шумадије за које се може рећи да се налазе на граници умерене суше, неопходне су значајније падавине како би развој усева могао неометано да се настави. Најбоље би било када би те падавине биле равномерно распоређене, без јаких олујних ветрова и снажних пљускова.