Мајски мраз оштетио пшеницу на делу парцела у Средњем Банату

До пре две-три недеље на њивама Душана Берара пшеница је била зелена и једра. Сада је, међутим, на петини његових површина које се налазе у атару села Меленци ова култура оштећена.

"Промене сам уочио приликом обиласка парцела, пре друге заштите. Врхови пшенице су били бели. Прво сам помислио да је у питању фузариоза. Када сам отишао да то третирам, ситуација се додатно погоршала. Класови које је пшеница почела да избацује били су бели и на 60 одсто класа зрно је било штуро или није било ничега. На доњем делу класа остало је зрна да се налије. Урадили смо другу заштиту, како бисмо сачували бар то што је остало. Сада је још видљивије да ће ти делови класа који су побелели да отпадну", објашњава овај пољопривредник из Зрењанина.

Заустављен развој пшенице

Исти симптоми јавили су се и у другим деловима Средњег Баната.

"Пшеницом сам посејао 32 јутра. На 12 јутра је средње рана сорта и на њој су се десиле промене. Након мраза који смо имали пшеница је почела да бледи, да тавори. На тим парцелама принос ће бити умањен минимум 50 посто. У атару где су моје парцеле има доста такве пшенице. Дуго сам у пољопривреди, али не сећам се да су били некада овакви симптоми на пшеници", каже Зоран Мијин, пољопривредник из Јарковца.

"Јесенас смо пшеницом посејали 10 хектара, а оштећења примећујемо на два хектара. Види се да фали по пола класа. Оштећења се виде по читавом атару. Види се да се нешто десило, а да није болест, није лема. Него као да је стрес. Пшеница делује као да је „ошамућена“, не знам како да вам објасним. Као да је развој стопиран, а све је урађено како треба. Заштита комплетно и прва и друга, прихране није мањкало, оригинално семе је посејано", наводи Богољуб Витомиров, пољопривредник из Томашевца.

Температура се спуштала и на минус три степена

На територији Средњег Баната озиме пшенице се налазе у различитим фазама млечне зрелости, каже Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин и потврђује да је на више локалитета визуелним прегледом уочено да је пшеница оштећена.

"Оштећење класа изазвано је ниским температурама. Симптоми су присутни на целој парцели или делимично, дифузно распоређени. Углавном су оштећења на врху или половини класа, а негде је и цео клас захваћен. Унутар оштећених делова класа формирана ситна зрна или их уопште нема. Ове симптоме негативног деловања ниских температура не треба повезивати са симптомима биљних болести или са оштећењем од инсеката", објашњава Парађеновић.

Екстреман пад температуре почетком маја у вишечасовном периоду трајао је десет и више дана. Просечне минималне температуре су ишле до минус 3, 12 степени и у зависности од локалитета трајале су од седам до 24 дана.

"Оштећења од ниских температура на класу пшенице оставиће последице по принос. Хектолитарска маса зрна у следећем периоду зависи од падавина, укупне кондиције биљака, предузетих мера неге", наводи.

Дуг период без кише оставља последице на пољопривреду

Током априла и маја у овом региону било је веома мало падавина, што се, такође, одразило на усев.

"Заустављен је напредак секундарних стабала и биљке су почеле да одбацују доње листове уз смањење фотосинтезе горњих листова. У периоду од почетка априла до Ђурђевдана пало је само 9,6 л/м 2 , док је у наредних десетак дана пало 30,6 л/ м2. У периоду од јануара до краја маја у зависности од локалитета у Средњем Банату пало је у укупно од 92 до 172 литара кише", каже Парађеновић.

Недостатак падавина и даље највећи проблем

Проблем са недостатком падавина и влаге у земљишту бележи се на територији читаве земље.

"Требају нам падавине. Мањак влаге је обележио читаву годину и самим тим имамо и мањи број зрна по класу, што су многи приметили. Каква је година и која је суша, могу рећи да је пшеница солидна скроз. Биће мало нижи принос, то се види", објашњава Бојан Јоцковић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

И пшеници и осталим културама хитно је потребна киша.

"Киша би морала да падне сад. Зрно је у фази млечне зрелости, што значи интензивно наливање зрна. И битно је да температуре не буду више од 30-31 степен, јер ће то да проузрокује кување зрна, а већ имамо мањак зрна, тако да то не би било добро. Ако ће да пада киша то треба да буде сад или никада, што се пшенице тиче. Јер ако се окиша у жетви то ће додатно утицати на спирање квалитета", наводи.

Стрчњаци кажу да се на пшеници уочава и жутило због недостатка падавина. До половине маја било је уочено мање присуство леме. Ова година, наводе, не иде на руку ни пшеници, ни болестима.