Цене прехрамбених производа не зависе само од трговаца

У Србији постоји регулаторно тело које води рачуна о заштити конкуренције, а трговци не би смели да буду баријера у постављају производа на полицу, објаснио је Обрад Поповић, председник Групације трговаца прехрамбеним производима при Привредној комори Србије, гостујући у емисији "Ухвати дан", Првог програма Радио Београда.

Поповић се сложио с утисцима слушалаца емисије који су нешто раније констатовали да су цене прехрамбених производа често ниже у мањим продавницама него хипермаркетима, и да су се у последњих петнаестак дана, мало смириле.

"Ситуација се мало примирила, имамо, тренутно, стабилизацију код формирња цена углавном свих артикала. Ипак, треба знати да смо ми само једна карика у ланцу снабдевања. Код нас у продавницама купци виде само крајњи резултат ланца - а у целом том ланцу се свашта дешава. Изложени смо деловању понуде и потражње сваког дела", рекао је Поповић.

Он је напоменуо да су у последњих годину дана стално присутни снажни удари по енергетском сектору, што утиче на цену сваког производа, и то на светском нивоу, не само у Србији.

"Не можемо увек да предвидимо и на најбољи начин одреагујемо. Цене на светским берзама веома осцилирају, и то опет, не зависи само од нас у Србији, у целом свету су озбиљни поремећаји", рекао је Поповић.

На питање како то да неки производи за само један дан, поскупе и до 20 одсто, каже да је све то последица односа понуде и потражње. Уколико производ који има одређену цену, у једном дану неко откупи, узме огромну количину коју ће сутра пласирати на неко друго тржиште, логично је и да цена тог производа нагло скочи.

Уз то, Поповић као разлог за високе цене прехрамбених производа, наводи и сушу која је ове године знатно умањила род многих култура и тиме утицала на драстично повећање цена.

Ко ће ово моћи да купи?

Ово питање, каже Поповић, и сами трговци често себи постављају, док истовремено морају да прате кретање на тржишту. Ниједном трговцу није лако да изађе с новим ценама, јер док се цене не изнивелишу с осталим трговцима, људи не свраћају у продавнице у којима је у том тренутку релативно скупља роба.

Између осталог и зато настоје да свакодневно обезбеде што више робе и да што чешће имају избалансиран однос цене и квалитета - тако најбоље привлаче потрошаче.

Трговци се, још је рекао Поповић, такмиче како да, свако на свој начин, привуку потрошаче. Слично је и у Европи: тамо плате не расту у складу с инфлацијом и људи, нажалост, мењају своје потрошачке навике. И наши трговци се прилагођавају таквим околностима, труде се да понуду нашим купцима, ускладе с примањима потрошача: пробаће више да производе "приватне робне марке, које нису оптерећене неким трошковима као стандардни производи", додао је он.

Кад је реч о малим, домаћим произвођачима, који се често жале да им је прескупа улазница за велике продајне ланце, Поповић каже, има места за све.

У претходном периоду је дошло до повећања опште конкурентности међу трговцима, рекао је Поповић. Он напомиње да је у току борба за бољи асортиман, па тако и да се укључе домаћи, мали произвођачи.

"Али, нису само трговци ти који одређују цену: ми смо продужена рука оног што производ ставља на дохват руке потрошачу. Не припада нама све што наплатимо за производ - у ту цену је урачунат порез, цена произвођача, па онда трошкови продаје, и коначно - наша маржа. У сваком случају, формирање цене у малопродаји није произвољна ствар", закључио је Поповић.