Приноси смањени због мањка падавина, штета и до 80 одсто – када се проглашава елементарна непогода због суше

Према подацима које је објавио РХМЗ, у Јужнобачком округу испуњени су услови да се прогласи елементарна непогода због суше, тврди Милош Вуковић, председник УО ЗСВ и директор ЗЗ "Задругар" из Бача. Због тога је са још једним колегом из друге задруге у његовом крају, такав захтев упутио локалној самоуправи.

"На подручју општине Бач 2. јула пало је 34 литра кише по квадратном метру. До прве декаде јула усеви су изгледали фантастично, па смо очекивали изузетно добре приносе. Међутим, уследио је период екстремно високих температура. Следећа киша била је 20. јула и то само две литра, док је 3. августа пао литар кише по квадратном метру. Још две литре падавина забележене су 29. августа. То је укупно пет литара за два месеца", објашњава Вуковић.

У тренутку када је температура ваздуха на мерној станици била 40 степени, каже, на њиви је прелазила педесети подељак, а такве услове биљка тешко да може да преживи.

"Палмеров индекс израчунавања суше, а који користи и РХМЗ, има седам категорија. Екстремна суша је њен најгори облик. Карактерише се као сахарски услови и изражава се ако је оцењена преко 4. У Јужнобачком округу тај индекс износио је од 5 до 5,9", каже Вуковић.

Приноси због суше смањени и до 80 одсто

Последица сахарских услова на шећерној репи је 70-80 процената штете. Толико је, каже, и на соји, док је на кукурузу више од 50 одсто. Најгоре од свега је, додаје, што је ово четврта сушна година заредом у том делу земље.

"Прве две године некако смо резервама превазишли насталу ситуацију. Прошла година је била тешка, а ове године не знамо шта ћемо. У претходном периоду дуг пољопривредника према нама се нагомилао, али ми морамо да финансирамо наше сељане како не би пропали и како би тај дуг једном почели да враћају. Највећи прилив новца у буџет општине Бач долази од пољопривреде", истиче Вуковић.

Задруга, истиче, није моћна. Колико је могла до сада је радила, али више не може. У овом тренутку не говори о пропасти задруга, већ села као таквог.

"Не очекујемо од државе да нам надокнади штету, али апелујемо да помогне колико може. Од пољопривреде ће у Србији ове године бити јако мали прилив новца", упозорава наш саговорник.

ЗСВ: Сушу прогласити елементарном непогодом

Задружни савез Војводине упутио је захтев да се што хитније суша прогласи елементарном непогодом и да држава предузме мере како би произвођачи преживели ову сезону и могли да започну јесењу сетву.

"Суштина је да се пољопривредници и земљорадничке задруге ослободе плаћања пореза и доприноса, укључујући оне за наводњавање и одводњавање, на свим нивоима. Наш захтев је и да се омогући репрограм краткорочних и дугорочних кредита код пословних банака укључујући и камате", каже Јелена Несторов Бизоњ, председница ЗСВ.

И власници породичних пољопривредних газдинстава широм Србије наводе да су ове године у незавидном положају, због чега чекају реакцију и помоћ државе. У супротном ће, кажу, бити угрожен читав сектор производње хране.

"Неопходно је да се кредити пролонгирају, да видимо како ће произвођачи да реше дуговања према организаторима производње и како ће да дођу до репроматеријала и потребних средстава за заснивање производње за наредну годину", каже Јовица Јакшић, председник Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Како држава може да помогне

Чињеница је, наводи, да смо имали елементарну непогоду, јер у одређеним деловима земље кап кише није пала дуже од 40 дана. Ипак, не зна шта би се тачно проглашењем тог стања добило и да ли би само тако држава могла да донесе мере које би помогле пољопривредницима или може и без тога да им изађе у сусрет.

"Ако се пољопривредници не буду раздужили код уговарача производње, они ће отићи у стечај и онда може да дође неко да их покупује. То ће неминовно водити монополу, а сви знамо шта значи када неко има монопол на тржишту. Једна фирма ће формирати и цену наших производа и цену репроматеријала коју ћемо плаћати", додаје наш саговорник.

"Предлагали смо надлежнима да због велике суше и ниских откупних цена, држава уплати одређена средства произвођачима независно од субвенција. Да то буде за кукуруз, сунцокрет, соју, репу доплата одређеног износа по килограму произведене робе", каже Јакшић.

Произвођачи кажу да би држава могла да им помогне и заштитном ценом стратешких производа.

"Ако је држава заштитном ценом на неки начин изашла у сусрет малинарима, може наћи решење и за заштитну цену, рецимо, пшенице и кукуруза. На тај начин би се избегла садашња ситуација у којој примарне ратарске производе производимо испод њихове цене коштања", каже Војислав Мркшић, директор ЗЗ "Мркшићеви салаши" из Српског Итебеја.

Подсећа да су увозници репроматеријала своје цене формирали када је цена житарица била готово двоструко већа и да оне и данас важе.

"То значи да су нам инпути прескупи, а наши производи више него јефтини. Још нас је задесила и суша. Стално се прича да ће бити довољно хране да се прехрани домаће становништво. Али, да ли ће хране бити наредне године и да ли ћемо ми моћи да урадимо јесењу сетву је питање свих питања", додаје.

Када се проглашава елементарна непогода због суше

Иако у сектору пољопривреде има више од 50 година искуства, агроекономски аналитичар и некадашњи помоћник савезног секретара за пољопривреду Милан Простран каже да се не сећа да је на нивоу државе или веће области у Србији икада била проглашена елементарна непогода у пољопривреди. Локално, међутим, јесте, па је и овога пута, сматра, велика одговорност на локалним самоуправама.

Према његовом сећању само је 1986. године постојао предлог да се елементарна непогода у пољопривреди прогласи на територији Војводине.

"Те године у јулу имали смо олујни ветар који је у подручју од Бездана до Беле Цркве дувао јачином од 180 километара на час. Тадашња Југославија је била састављена од шест република. Покушали смо аргументима да се изборимо за проглашење елементарне непогоде, али нисмо успели, јер нисмо могли да убедимо људе у Босни и Хрватској да је Војводина заиста претрпела озбиљну штету", присећа се Милан Простран.

Да би се суша прогласила елементарном непогодом, каже, потребно је да постоје јасни критеријуми и методологија за утврђивање штете, а како му се чини, они су јавности за сада непознати.

"Те 1986. један од критеријума је био да се елементарна непогода проглашава када је штета већа од 10 одсто БДП-а. У нашем случају то је било 10 процената БДП покрајине. По некој логици процене штете би требало да ураде локалне самоуправе, па да се види да ли у некој локалној самоуправи, округу или на нивоу читаве земље има разлога за проглашење елеметарне непогоде или нема. И то не само за ратарске усеве, већ и за воће и поврће, јер су и они страдали ове године. Још је важније саопштити шта следи иза тога тј. да ли ће бити одлагања или отписа обавеза које пољопривредници имају", додаје.

Разматра ли држава могућност проглашења суше елементарном непогодом или начине како би помогла произвођачима и обезбедила националну прехрамбену сигурност, у ресроном министарству нисмо успели да сазнамо.