Поскупљење енергената и житарица није једини проблем сточара

У последње три године број свиња у Србији смањен је за 115.000, а говеда за 38.000. Истовремено, у овчарству се бележи благи раст производње.

"У време короне кајмак су скидали накупци, па су користили гужву и јагњетина је била чак 180 - 200 динара, да би сад, отворили су се ресторани, кренула су славља, да би достигла 400 динара. Што се тражи у свету је товно јагње 40-50 килограма и релативно органско, а ми у Србији имамо још увек здраве воде и здраву храну што на западу не можемо рећи", прича Павел Тордаи, узгајивач оваца из Кисача.

Пандемија је утицала и на навике потрошача, па се повећала тражња за, рецимо, производима од козијег млека, као што је сурутка. Поскупљење енергената и житарица није једини проблем сточара.

"Сваки посао који зависи од радне снаге, па тако и козарство долази у проблем да данас нађе адекватну радну снагу. Нико неће на фарму. У козарству се може лепо зарадити, али ту треба да се обједини више ствари, од квалитетног грла, преко прављења квалитетних производа до тржишта до задњих купаца", каже Радивоје Поповић, козар са Ветерника.

Због све скупље сточне хране тренутно су у најтежој ситуацији произвођачи крављег млека, јер како кажу, откупна цена не покрива трошкове производње.

"Прошла година ће бити запамћена по томе да је пуно, пуно млечног говедарства отишло на клање. Што се тиче будућности, не знам шта да кажем. Нема нека будућност, тренутно видите да је суша, биће проблем са храном. Ми смо навикли да чувамо, мучимо се, не видим ту неку бог зна велику рачуницу", указује Бобан Рајковић, пољопривредник из Падика, општина Ражањ.

Владан Рајковић, одгајивач говеда из Свилајнца испричао је да тренутно музе 18 крава, телад не тови, него их продаје, као и млеко.

"Спремамо се да вршимо прераду производа, не бели сир, него неки деликатесне врсте сирева, јер смтрам да само на тај начин можемо да добијемо екстра профит који ће да покрије све трендове у производњи, јер је производња хране постала скупа", сматра Владан Рајковић.

Да би млечно говедарство опстало, држава је од јесени два пута повећала премију за млеко - најпре са седам на 10 динара, а потом за још пет.

"Ми желимо да сачувамо српско млеко. Ако вам кажем да по премији коју исплаћујемо, још смо у суфициту са млеком у односу на наше потребе, али ми то треба да прерастемо", истиче Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Проблем са нестабилним откупним ценама стоке могуће је решити само ако постоји тражња, због чега је освајање нових тржишта веома битно. У последње време домаће месо је све траженије у свету.

"Што се тиче јагањаца то је Блиски исток. Имамо невероватне захтеве из Хрватске, тамо стално иду заклани јагањци, на простор Истре, због туристичке сезоне. Што се тиче свињског меса, то су традиционално земље у окружењу, а што се тиче говеђег меса, то ја не знам ко не тражи", додаје Недимовић.

Сточарство у Србији чини свега 30 посто пољопривредне производње, а све што је испод 60 процената је карактеристика неразвијених земаља. Истовремено, у пољопривреди европских земаља оно је заступљено са око 70 посто и представља локомотиву развоја Уније.