Некретнине сигурно место за улагање у доба кризе – колико плаћамо квадрат, шта кредитом, а шта кешом

Неке прогнозе показују да би до краја године станови могли још да поскупе, помиње се и поскупљење до 20 одсто због раста цена грађевинског материјала на светском тржишту, рата у Украјини, али и све веће потражње за некретнинама као сигурног места за улагање. 

Ненад Ђорђевић истиче да наши људи традиционално инвестирају у некретнине и да је то вишедеценијски тренд, а у кризним околностима се та тенденција појачава.

"Од 1990. година за време ратова и санкција, а исто и сада у почетку пандемије, имали смо питање шта ће се десити са тржиштем некретнина, а кад се завршило ванредно стање, почео је већи промет од оног који је био 2017-2018. године, тако да смо 2020. и 2021. године имали највећи раст промета и цена некретнина у последњој деценији, јер су људи и тада желели да уложе у оно за шта мисле да је најсигурније за инвестирање, а исто се дешава и сада", навео је Ђорђевић.

Према његовим речима, раст цена грађевинског материјала је почео крајем прошле године, тренд који је почео пре рата у Украјини и од почетка рата се додатно повећава и утиче на цену новоградње јер инвеститори већ сада урачунавају раст цена грађевинског материјала.

Истакао је да се у овом тренутку не зна тачно колико је то утицало на цене квадрата и да ће се то знати на крају трећег и четвртог квартала ове године, јер тада ће почети да се продају објекти који су започети крајем прошле године, али то ће прилично утицати на цену новоградње.

Цена новоградње утиче и на цену староградње

Међутим, тржиште некретнина није подељено, па цена новоградње утиче на цену староградње. Поготово што староградњу када купите морате да средите, а на то утиче материјал и цена радова", навео је додајући да ће се до краја године цене материјала прелити на све.

"Видимо у првом кварталу 2022. године раст цена између шест и седам одсто. Не можемо да кажемо колико је цена грађевинског материјала утицала на раст некретнина, али крајем ове године ћемо моћи и ово да одредимо. Наравно, на цене је утицала и нервоза због рата у Украјини, јер људи појачано купују некретнине и злато и то утиче на цене", истакао је Ђорђевић.

Навео је да је тржиште некретнина 2020. у Србији вредело 4,1 милијарду евра, а 2021. године 6,5 милијарди евра, што је раст од готово 40 одсто.

"Слично је било свуда, ово није изоловано и не важи само код нас", напоменуо је.

Ђорђевић каже да када погледате извештај Републичког геодетског завода за 2021. годину просечна цена квадрата у староградњи и новоградњи се креће између 1.100 и 1.700 евра по квадрату, али Београд и Нови Сад подижу просек.

Цене квадрата су од 2.500 па до 9.000 у Београду, али мали број станова се прода по цени од 9.000 и 10.000 евра по квадрату.

"Опсег станова који се највише продају у Београду је од 1.400-1.500 евра по квадрату па до 3.000, односно 3.500. Највећи промет се оствари у том опсегу", рекао је Ђорђевић.

Истако је да када се погледа цело тржиште некретнина да се 16-17 одсто трансакција финансира из кредита, а када се погледа тржиште само станова, просечно се 32 одсто финансира из кредита.