Србија закорачила у "зелену транзицију", пут ка чистој енергији неминовност

Истраживање Програма Уједињених нација за развој (УНДП) показује: две трећине наших грађана сматра да екологија има примат над економијом, пет одсто се залаже за равнотежу, а 12 одсто економију ставља на прво место.

"Четири петине грађана Србије је свесно да је човек, то јесте људски фактор разлог климатских промена и то је плодно тло на коме ће овај пројект спроводити своје активности", каже вођа тима за витални развој УНДП-а Жарко Петровић.

Амбасадор Јапана у Србији Такахико Кацумата сматра да Србији треба пружити помоћ у иновативним инвестицијама у зелене технологије.

"Јапан је посвећен улагању у чисте технологије и овај пројекат подржава и економске реформе земаља Блакана у процесу приступања Европској унији", истиче амбасадор Јапана.

УНДП указује на то да Србија мора савладати три изазова: први – климатске промене јер угрожавју производњу хране и снабдевање водом у читавом региону, други – тржишна неконкурентност због коришћења фосилних горива и трећи – снабдевање енергијом што диктира развој земље.

"Транзиција неће бити лака, јер преко 70 одсто енергије долази из фосилних горива. У таквој производњи струје ангажовано је 25.000 људи, што значи да им треба преквалификација. Прелазак на чисту енергију погађа најсиромашније па је циљ пројекта да се обезбеди њихова заштита", наглашава стални представник УНДП-а у Србији Франсин Пикап.

Из Владе поручују да се већ раде на смањењу енергетског сиромаштва и обезбеђивању најефикаснијег грејања домаћинстава.

"Зелена агенда није омча око врата, како често може да се чује у јавности. Зелена агенда је начин, кључ, модел превазилажења проблема и један потпуно нови извор енергетске и националне моћи наше земље и сваке друге земље која креће у тај процес", објашњава министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.

Надлежни обећавају да ће до краја године Србија имати и "Национални план за климу и енергетику" и "Стратегију развоја енергетике до 2050".