Шта је стартап и како од идеје направити успешну фирму

Када поменемо стартап, најчешће помислимо на фирме које су основали млади људи, за које нико није чуо док се нису обогатили, али у животу није све баш тако бајковито.

Наташа Шкрбић, програмска директорка за област стартап екосистема у иницијативи "Дигитална Србија" објаснила је гостујући у Јутарњем програму да стартап подразумева младу, новоосновану, иновативну компанију која може много да расте, а као таква је препозната у нашем правном систему.

"То је релативно нов појам. С обзиром на то да је прошле године донета стратегија за развој стартап система и у оквиру те стратегије предвиђено је да се они препознају законом", навела је Шкрбићева.

Према њеним речима, стартапови у почетку раде нешто иновативно, али могу да раде и нешто што иначе радимо само на бољи начин.

Навела је пример дописивања порукама, за шта нам је био потребан кредит, а онда је Вајбер направио да можемо преко интернета да се дописујемо.

"Они нису измислили ништа ново суштински, али јесу иновирали и побољшали тај процес. Све што доприноси нашем животу и послу, да буде брже и ефикасније може да се сматра стартапом", навела је Шкрбићева.

Додала је да се иницијатива "Дигитална Србија" бави промоцијом, али има и специфичне програме попут програма "Предузми идеју", која има за циљ креирање мултидисциплинарних тимова, а иницијатива покушава да креира што бољи екосистем за стартапове.

Напоменула је да подржавају и сваки индивидуални стартап, а имају и групу Пословних анђела који улажу у стартапе који су у веома раним фазама.

"Истраживање спроведено у оквиру пројекта Предузми идеју које је спроведено сада, али и пре неколико година, показало нам је да имамо разлоге за оптимизам. У Србији у 90 посто случајева рад на стартапу је тимски рад, обично су то особе које већ имају искуства у одређеној области са 36, 37 година и почињу да раде сопствени посао", истакла је Шкрбићева.

Како је напоменула, у 25 одсто случајева стартапове су покренуле жене, што је више од европског просека.

"Имамо податак да се 80 посто компанија регистровало од 2019. година. Стартапови су у кризи могли да се снађу. У Србији имамо око 400 стартапова", рекла је.

Додала је да је Србија препозната у светким извештајима по производњи игара. "Наши стартапови су подигли 23 милиона евра инвестиција и то показује да је ово јак сектор. И у њих су инвестирали страни фондови", објаснила је.

Препоручила је да сви који имају идеју и желе да започну бизнис могу да погледају стартап портал, где могу наћи коме да се обрате у било којој фази стартапа.

Одговарајући на питање да ли је пожељније да једна особа крене у стартап или више њих, Шкрбићева је рекла да идеја можда креће од једне особе, али тим је неопходан, и потребно је да се пронађу саборци за пројекат.