Зашто су обори на фармама све празнији – како помоћи сточарима

Због нестабилне откупне цене свиња, многи пољопривредници су смањили или потпуно угасили производњу. Смањен је и узгој говеда. Ненад Будимовић из Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС истиче да је за повећање производње кључан пласман тих производа, да мора да се ради на генетици, као и да исхрана буде строго контролисана од стручних служби.

Прошле године, обори на фарми Марка Марића из Слепчевића били су пуни свиња, овог пролећа већина је празна. Производњу је смањио због великих улагања и неизвесне зараде.

Истиче да су годишње товили 400 товљеника, а да су сада смањили на педесет и да ће то бити све за ову годину.

"Цена је катастрофална за свиње, прошле године у просеку смо хватали 160 динара, сад чујем да су у неком порасту, 210, 220, 230, што је донекле и реална цена товљеника, у односу на коштање хране. Кукуруз 40 динара, пшеница 35, премикси који су отишли горе'', жали се Марко Марић.

Губитке у тову свиња, сточари кажу да бележе годинама. Опастанак и напредак производње виде у сигурној откупној цени.

"Мене товљеник кошта негде око 22.000 до 23.000, ја сам га давао по 19.500, 20.000. На сваком сам губио по 3.000 динара. Реална би цена била 200 динара, бар то да буде загарантовано наредних шест месеци. Да ми ставимо на папир и оловку и видимо имамо ли рачуна да радимо, или немамо. Него овако, сад је 230, можда кад они стигну буде 250, можда буде 160. То нико не зна'', указује Марић.

Мачвански пољопривредници тврде и да је сточни фонд у селима десеткован. Андрија Марић подсећа да је 1995. године у Слепчевићу било 1.180 крава и 370 кућа.

"Сад се то своди на неких сто. Значи за 1.080 је мање крава у селу'', пореди Андрија Марић.

Од узгоја свиња, у последње време сигурнији је тов јунади.

"Мало је стабилније са говедима, тренутно је лепа цена, сад тренутно иду негде од 2,60 евра, 2,70 телад су мало поскупела, али прате цену бикова. Они мало кривудају лево десно, али остају на правцу, док свиње иду од горе до доле", истиче Маркова.

Пољопривредници очекују нови пораст цена сточне хране. Уз товљенике поскупели су и прасићи, којих према речима мачванских сточара, на тржишту нема довољно.

Може ли сточарство у Србији да се обнови

Подаци Завода за статистику показују да се број крупне стоке смањује у Србији, да je на нивоу из 1910. године, као и да сточарство учествује у БДП-у са 30 посто, а одлика развијених земаља је 60 процената.

За годину дана број говеда је смањен за 3 посто, свиња за 3,9, а коза за 3,6 процената.

Ненад Будимовић истиче за РТС да је пад у броју грла стоке и свиња и јунади достигао кулминацију после две године пандемије коронавируса, раста цене хране за животиње и енергената уопште.

"После целе те ситуације, производње хране у Европи, наши фармери су у врло тешким условима за наставак производње. Велике осцилације и несигурност у производњи, затворено тржиште, све су то чињенице које утичу на то, да када се крене с једном ценом у тов свиња или јунади заврши се са неком другом, обично нижом ценом", наглашава Будимовић.

На све то, додаје, треба обратити пажњу и на репродукцију и исхрану.

Велики увоз свињског меса

Замерке да имамо велики увоз свињског меса, према речима Будимовића, у неку "руку" стоје.

"Ми у производњи свињског меса имамо довољно 90 посто, значи фали нам 10 посто и то је оно што је неминовно да треба да се увезе, свињска плећка за прераду", објашњава он.

Међутим, указује и да су често повољне цене за наше прерађиваче месних производа у Европи повећавале тај увоз, више него што је било потребно, па су они искористили повољан трговински аранжман.

Како повећати производњу

Будимовић истиче да је за повећање производње кључан пласман тих производа, јер наши фармери често крећу у тов стоке, а да не знају где ће пласирати производе и сви су усмерени на домаћу кланичну индустрију.

Такође, истиче и да мора да се ради на генетици, да по леглу има 22 прасета, да исхрана буде строго контролисана од стручних служби.

Што се тиче това јунади и извоза, напомиње да је била повољна Турска и да је пре две године извезено око 5.000 тона. Међутим, због пада лире тај аранжман није настављен.

"Оно на шта треба да се усмеримо је сигурно пласман јунећег меса у ЕУ, као нашег најбољег трговинског партнера и да ту будемо конкурентни с ценом. Тренутно цена живе стоке бикова за клање је 360 динара по килограму и то је прихватљиво за фармере. Међутим, наша потрошња у Србији је свега четири килограма по становнику, тако да тај точак никако да се покрене и да се потрошњом повећа производња", указује Будимовић.

Има ли довољно млека

Проблем производње млека је, наводи, специфичан, јер спада у најтеже и најзахтевније процесе у сточарству, а самим тим и у пољопривредној производњи.

"Имамо пад броја музних крава за 15.000 у последње две године и производња млека је пала за неких 30 милиона литара на годишњем нивоу. То још није драстично у смислу снабдевања тржишта, јер ми имамо довољно млека за своје потребе и за извоз у Руску федерацију и тржиште ЦЕФТЕ", каже Будимовић.

Међутим, објашњава да је и производна цена млека под утицајем скока цене хране и енергената.

"Морамо да радимо на томе да генетски потенцијал буде бољи и да те животиње које се чувају и хране дају и више млека", закључује Будимовић.