Може ли Мета да спаси Фејсбук
На данашњи дан 2004. године четворица студената Харварда, међу којима је био и Марк Закерберг, направили су платформу Фејсбук. Од друштвене мреже која се користила само на колеџу до око три милијарде корисника широм света. Где је данас Фејсбук и зашто је компанија променила назив у Мета?
Од данас је Фејсбук пунолетан. За 18 година много тога се променило, зато у његовом развоју постоји неколико корака. Први најважнији је, како стручњаци кажу, само оснивање платформе.
"Следећи корак који је био значајан кад су се појавиле рекламе, могућност да имате профил као фирма. Следећа ствар коју су схватили то је да треба да праве и купују друге мреже, јер ће Фејсбук као такав да стагнира, тако су купили Вотсап, Инстаграм и редом, они купују и праве нешто што би могло да замени Инстаграм", напомиње Исток Павловић, маркетиншки стручњак.
Ђорђе Кривокапић, доцент на Факултету организационих наука сматра да постоји више разлога зашто Фејсбук није више толико доминанта компанија.
"Он је од једне мале платформе постао једна од највећих глобалних компанија. Оно што је успео то је да, поред Гугла, направи базу података која му омогућава изградњу нових пословних модела и алата које ће понудити корисницима", каже Кривокапић.
Фејсбук је најпре био мрежа за студенте, јер су га студенти и направили. Данас је ретко мрежа младих.
"Обично се каже да су на Фејсбуку старије генерације, то сви мање-више знамо, на Инстаграму средње генерације, најмлађи на Тик-току, али су и на Инстаграму", додаје Павловић.
Кривокапић наводи да данас Тик-ток преовлађује као мрежа, због формата који се пласира на тој мрежи.
"Последњи резултати показују да је Фејсбук почео да губи број активних корисника у последњем кварталу 2021", истиче Кривокапић.
Од 28. октобра прошле године, компанија Фејсбук мења назив у Мета. Са новим брендом, долази и нова идеја – Метаверзум. Стручњаци кажу, тај дигитални простор за сада је енигма.
Спој мреже и реалности
Марко Танасковић, ИТ стручњак, каже за РТС да ће то, колико за сада знамо, бити спој друштвене мреже и виртуелне реалности.
"Људи ће моћи да креирају виртуелне верзије себе и тако интерагују са другим људима. Мало то делује дистопијски, али цела та технологија доноси и добре ствари. Рецимо купујете и бесконачно пробате ново одело или наместите стан колико год пута хоћете пре него што га купите", каже Танасковић.
Људи се, додаје, плаше да ће бежати у виртуелни живот, а да ће то бити и мотивација за друге да почну да све више беже из реалног у тај виртуелни свет.
То највише привлачи тинејџере, сматра Танасковић и додаје: "Све оне опасности које вребају на мрежама у смислу предаторства биће вероватно још израженије. Вероватно ће и начини заштите морати да се поправе и то ће бити део и дебате."
С обзиром на то да инвеститори већ купују земљиште у виртуелном свету, Танасковић наводи да људи преузимају ризик како не би пропустили шансу, као са биткоином.
"Неки улажу у нади да ће то постати велико и имати касније неку вредност. Мислим да ће да се купује обичним новцем. Проблем са криптовалутама је што се не користе за куповину, него за акумулацију богатства", наводи Танасковић.
Сматра да ће неки први облик доћи врло брзо, али да ће сигурно протећи четири или пет година док не дођемо до онога што се обећава као метаверзум.
Коментари