Руске позајмице иностранству на историјском максимуму - зашто Руси дају кредите државама Јужне Азије

У међународним медијима могу се видети написи о томе како је Русија за војни напор у Украјини издвојила шест процената свог бруто друштвеног производа и да је чак 30 одсто њеног буџета за наредну годину предвиђено за набавке и плаћање трошкова у те сврхе.

Али, пише јапански часопис посвећен економским и политичким питањима на азијском континенту "Nikkei Asia", она је упркос томе одлучила да издвоји по пет милијарди долара годишње за позајмице пријатељским државама у периоду од 2025. до 2027. године. 

Штавише, по подацима Светске банке, зајмови које је Москва дала страним владама закључно са 2023. годином су достигли укупну вредност од 30,1 милијарде долара, што је највиши кумулативни износ у последњих 25 година. 

Ти кредити намењени су за изградњу нуклеарних централа и друге инфраструктуре, али и набавке руских енергената и наоружања, и у највећој мери су усмерени у Беларусију и земље јужне Азије - Бангладеш, Индију и Пакистан.

Руски ангажман у јужној Азији и ометање истог

У Европи је мање познато настојање Русије да оствари чврсте економске односе са државама Индијског потконтинента. 

Москва је недавно Бангладешу позајмила 6,6 милијарди америчких долара, што је пре свега требало да влади у Даки олакша извршење плаћања "Росатому", који гради прву нуклеарну централу у тој земљи чија се популација процењује на око 174 милиона. 

Руси имају уговор за изградњу два реактора, а раније ове године примили су и званични захтев да конструишу још два. Међутим, убрзо потом политичке околности у Бангладешу су се драстично промениле јер је у августу, након укупно две деценије владавине, услед масовних демонстрација које су предводили студенти, пао режим премијерке Шеик Хасине.

Још неколико месеци пре збацивања Хасине, а нарочито након њеног бекства у суседну Индију, у земљи су колале теорије о томе да на њеном обарању и отцепљењу дела територије Бангладеша ради Вашингтон. Ово стога што је њена владала одбила да омогући САД отварање војне базе на острву Сент Мартин у Бенгалском заливу и определила се за Русију као извођача великог посла изградње нуклеарне електране у Рупуру, 160 километара северно од престонице Даке.

Овде ваља поменути и да је бивши премијер Пакистана Имран Кан, који се сада налази иза решетака, за сопствено збацивање са власти оптужио америчке обавештајне службе које су, наводно, на тај начин хтеле да му се освете за то што је само дан дана након почетка руске специјалне војне операције у Украјини отишао у посету Москви и изјавио да ће се његова земља држати неутрално у односу на руску интервенцију.

Кан се надао да ће сусретом са Путином утаначити детаље везане за руску позајмицу, власничку структуру и динамику радова на изградњи гасовода од обалског велеграда Карачија на југу до Касура на северу земље, дугог 1.100 километара и вредног око 2,25 милијарди долара. 

Случај Индије

Под великим политичким и медијским притиском САД, Велике Британије и других земаља Запада налази се и Индија, која одлучно наставља са вођењем независне политике, свесна свог демографског и економског потенцијала, те дуге историје несврстаности. 

То демонстрирају недавне посете премијера Нарендре Модија Москви и Казању и боравака министра одбране Раџната Синга руској престоници и Калињинграду, чињеница да Индија откупљује велике количине руске нафте и наставља са набавкама наоружања из највеће земље света упркос сталним претњама санкцијама од стране Запада.

Индија се уздржала од гласања у Генералној скупштини Уједињених нација о резолуцији којом се осуђује упад руске војске у Украјину, није присуствовала тзв. мировној конференцији у Швајцарској коју су у јуну једнострано организовали Кијев и његови пријатељи без учешћа Русије, те није дозволила да се на агенду Квадрилатералног форума о безбедности, војнополитичког оквира за сарадњу који предводе САД и који се фокусира на Индијски и Тихи океан, унесу питања везана за рат у Украјини.  

У економском смислу посебно индикативне су изјаве индијског министра за нафту и гас Хардипа Синга Пурија, који је током посете САД у септембру, усред америчке нафташке престонице Хјустон, изјавио да је његова земља отворена за сарадњу са свим државама света (укључујући ту и Русију).

Он је у недавном разговору са јапанским новинарима рекао и да је улагање у енергетику "ситуација која није идеолошка и политичка", те "да једини критеријум (за одлучивање о набавкама енергената) треба да буде цена." 

Индија је велики увозник нафте и гаса из иностранства добавља чак 90 посто нафте коју троши око 50 посто природног гаса. Та огромна држава са, процењује се, близу 1,4 милијарди становника се убрзано развија и њена потрошња нафте и гаса расте три пута већом брзином од светског просека. 

С обзиром на величину домаћег тржишта и такву крупну потражњу индијска држава може само да пожели добродошлицу извозницима енергената са свих меридијана, истакао је Пури.

Економски односи Москве и Делхија

Од почетка специјалне војне операције у Украјини Русија је Индији продавала своју сирову нафту по цени од девет до 14 посто нижој од црног злата ирачког порекла, захваљујући чему је у рекордном року ту блискоисточну земљу успела да свргне са места највећег снабдевача Индије.

Многољудна Индија природни гас највише увози из САД и Катара, али је сасвим могуће да ће се у будућности и у том домену ослонити на словенску земљу.

Трговинска размена између Русије и Индије, која се неколико година кретала око десет милијарди долара, у 2022. је нагло скочила на нешто више од 49 милијарди, од чега је чак 46 био руски извоз у Индију. У тој суми са чак 38 милијарди долара је учествовала нафта. 

У 2023. раст се наставио и билатерална економска размена је достигла чак 65 милијарди долара, од чега је чак 54 милијарди отпало на руски извоз нафте. 

Највећа земља света тако је за нешто мање од две календарске године подигла своје учешће у индијском увозу нафте са непуна два на око 40 посто, док се Индија одједном пробила на друго место међу руским спољним трговинским партнерима. 

Штавише, упркос све строжијим санкцијама Запада, руска државна компанија "Росњефт" и индијски "Рилајенс" су овог месеца потписали највећи уговор о купопродаји нафте у историји две државе, по којем ће првопоменуто предузеће индијском партнеру испоручивати око пола милиона барела нафте дневно. Реч је о десетогодишњем уговору по којем би "Росњефт" укупно приходовао 130 милијарди долара, што је битна промена, јер су Индијци до сада пазарили руску нафту искључиво на основу краткорочних, једногодишњих уговора.

Највећи руски извозни артикли, дакле, сада су нафта, оружје и војна опрема, ђубрива и драго камење, док Њу Делхи Москви углавном продаје лекове и лиценце за њихову производњу, гвожђе и челик, али, од почетка специјалне војне операције, и машине, алате и електронику.

Русија и Индија су крајем 2023. склопиле и споразум по којем би "Росатом" требало да у 2026. почне са градњом још два реактора у нуклеарној централи Куданкулам у индијској држави Тамил Наду, где већ ради на читава четири реактора. Када ових шест јединица буду завршене, та нуклеарка ће бројати чак осам реактора, пошто су Руси већ комплетирали два.  

Ту у причу улазе руски зајмови са почетка текста - руска влада се обавезала да пружи позајмицу Њу Делхију од нешто више од четири милијарде долара, управо у сврху покривања дела трошкова за конструисање те мега нуклеарке. 

Терет који представља улагање у будућност

С обзиром на висину трошкова везаних за оружани сукоб у Украјини, који укључује и губитак проузрокован оштрим и обухватним економским санкцијама Запада, позајмице земљама јужне Азије могу се на први поглед учинити као додатни терет за руску државну касу, који у овом тешком тренутку није пожељан. 

Оне се, међутим, могу видети обрнуто, као неопходност и важан иструмент за одржање руске државе, јер пружање повољних кредита не само што подстиче потражњу у тим земљама за руском нуклеарном технологијом и енергентима и тако служи увећању будућих прихода, већ Москви даје и политички простор, односно, блокира настојање Вашингтона и његових савезника да је у потпуности изолују и економски сломе.