Србија добија нови жиг за племените метале - које симболе ће носити злато и сребро

Завршен је јавни позив за израду нових жигова, понуда је прихваћена и већ за неколико месеци, предмети од сребра и злата произведени у нашој земљи биће означени српским симболима. Милан Љушић, државни секретар у Министарству привреде истакао је да ће се за злато новим Закон о предметима од племенитих метала користити круна с крстом с грба Србије а за сребро једнократни крст са четири оцила. Навео је и да се пружа могућност свим грађанима да утврде степен финоће купљеног накита на ванредном прегледу у Дирекцији за мере и драгоцене метале.

Милан Љушић објаснио је за РТС да је за предмете од злата и сребра који су уједно и предмети од драгоцених метала који се највише и прометују, преузета је са грба Републике Србије круна са крстом за златне, а за сребрне једнократни крст са четири оцила.

Додао је да је поред тих предмета уведен и знак Наталијине рамонде за споменице и златнике који имају степен финоће преко 900.000 делова, а то је петокраки цвет са лентом на стилизованом троуглу.

"Поред жигова за злато и сребро ми жигошемо још паладијум и платину. Њихово жигосање је уведено још законом из 2011. године, а 2012. правилником је дефинисан њихов визуелни индентитет који ми овом приликом нисмо мењали с обзиром да је то визуелни индентитет жигова који је утврђен у складу са новим републичким симболима", навео је Љушић.

Ко све може бити откупљивач

Новина у односу на претходна решења је нагласио је, што сваки привредни субјект који је регистрован у АПР може бити откупљивач предмета од драгоцених материјала. Међутим, он мора бити регистрован и у Дирекцији за мере и драгоцене метале као привредни субјект који је регистрован за ту делатност.

У Дирекцији су тренутно 592 привредна субјекта која су регистровани откупљивачи предмета од драгоцених метала.

"Уколико се привредници не придржавају закона предвиђене су и одређене санкције. За откупљиваче за привредне субјекте то су од 100.000 до два милиона динара, а за одговорна лица у тим предузећима од 10.000 до 150.000 динара, за предузетнике од 50.000 до 500.000 динара", указао је Љушић.

Провера степена финоће

Новим законом се, нагласио је прописује моућност да сви купци, сви грађани свој предмет, накит који купују могу да однесу на ванредни преглед у Дирекцију за мере и драгоцене метале, на утврђивање степена финоће и квалитета тог предмета од злата, сребра, платине и паладијума.

Законом је уведен ред кад је реч о промету популарно названог "ломљеног злата" а кад је у питању инвестиционо злато, Љушић наводи да оно не потпада под овај закон јер њега дефинише Закон о порезу на додату вредност.

"Само инвестиционо злато представља новац као неку врсту штедње, јер ви кад купите злато ви сте практично решили да штедите у злату", нагласио је Љушић.