Пауловнија – "дрво будућности" ниче и у Србији

Кинеско дрво одомаћило се и у Шумадији – у Никшићу надомак Крагујевца. Тамо је на четири хектара земље Братислав Цвејић засадио 2.500 стабала пауловније.

"Налетео сам на стабло које је имало преко осам година и нисам могао да га обухватим", прича Братислав.

Саднице су на ову њиву стигле из суседног места – Марковца. Тамо се, осим узгајањем, баве и расађивањем пауловније – дрвета које за деценију достигне висину од 18 метара.

 зна за употребљивост пауловније од раније јер је радио у производњи намештаја.

"Када су се појавили 2012. или 2013. године неки хибриди тада сам дошао на идеју да пошумим своје засаде. Увезао сам из Мађарске први засад, први контнигент, и видео да то лепо функционише", прича Жељко Спасојевић из расадника пауловније "Планто".

За кубни метар букове индустријске грађе потребно је да дрво расте од 50 до 60 година. Кубик грађе од пауловније, кажу, добија се већ после осам до десет година.

"И ако иде у огревно дрво може да да принос 100 евра за осам година, а то није мало јер обична шума ову дебљину постигне за неких пет до шест. А ово стабло је старо свега пет до шест месеци", објашњава Батислав Цвејић.

Жељко Спасојевић истиче да је рачуница једноставна. "Седамсто комада по хектару: Седамсто пута сто – једна веома импресивна сума. Због чега – зато што неко дрво расте. Верујте, нама је то једна велика мотивација", наглашава Спасојевић.

Не постоје истраживања које би нове биљне врсте требало гајити на нашим просторима. Зато су последњих година, новитети који стижу неретко кратког даха, сматрају стручњаци.

"У Србији не постоји, нажалост, извршена рејонизација биљне производње, па такође нема то урађено ни када је у питању шумско растиње. Ви данас имате да се у Војводини интензивно гаје сорте малина, да се гаји и аронија", истиче агроекономски аналитичар Милан Простран.

Зоран Бербатовић из Удружења за шумарство и прераду дрвета Привредне коморе Србије каже да је ретка појава да се од неке врсте дрвета које није од раније присутно на нашем тржишту раде плантаже.

"Сада је топола јако интересантна због производње гајбица за воће, тако да се праве плантаже тополе која некада није била тражена", каће Бербатовић.

А да ли ће пауловнија пронаћи место на тржишту, у дрвној или некој другој индустрији, видећемо за три године, када би требало да се посеку прва стабла.